Gospođica

Sasvim običan život... Jeste li?

Prokleti alarm, prokleta škola, proklet jebeni život...
Nimalo nežno, Maksimilijan, od milošte zvan i Maks, udari po svom telefonu. Knjige su mu bile razbacane svuda po radnom stolu, odeća zgužvana i nabacana na stolici, i tog jutra bio je spreman na sve... Sem na ponedeljak... Ko je izmislio ponedeljak? Ko je toliko mrzeo ljude kada je stvarana sedmica? Kroz misli mu prolete slika starorimskih senatora koju je nekada davno video u knjizi iz istorije. "Ubistvo Cezara", tako nešto. Udubio se u zamišljanje matoraca u pregačama koji se nadvikuju sve dok...
- Ćale, koji ti je jutros?
- Uspavao si se, opet. Nema više pijančenja za tebe.
- Za tri meseca punim 18, nisam klinac!
- Nisi, nisi. - Reče Rik i nasmeja se
Rik Vajti, pedesetčetvorogodišnji šofer, zemljoradnik i prilično izmučen čovek, otac dvoje dece, srećno oženjen (mada iz drugog pokušaja), uvek je bio dobar muž i otac. Mada je njegov smisao za humor ponekad zvučao kao da pokušava da nasmeje petogodišnjaka, bio je zabavan tip i svi su ga voleli. U mladosti je bio snažan i voleo je provod, mada ni sada duh mladosti ne jenjava u njemu. Voleo je Maksa.
A Maks je u tom trenutku mrzeo sve.
Zašto ponedeljkom, pored svih muka moram imati i jebenu matematiku na grbači?
- Majku mu, kontrolni!
- Hej mali, ne psuj... - Doviknu mu iz kuhinje njegova majka, zapravo, njegova maćeha, Danijel, suva, na prvi, a i na drugi pogled dobroćudna žena, fine prema svom štićeniku, ali ispod te maske dobre, male ženice ležalo je lukavo i prepredeno biće. Maksu je ona bila tu kao prolaznik iako je ona u braku sa njegovim ocem već 16 godina. Nije osećao ništa posebno prema njoj.
Ali Maks je u tom trenu mrzeo sve.
*Bam bam bam*
Maks besno zalupa na vrata kupatila
- Opet kampuje unutra?! Pa dajte ljudi, iselite je odatle, napravite joj poljski WC, ne zanima me!
- Melodi, izađi, unutra si već 20 minuta! - Podviknu Rik
- Ne smarajte više, ne mogu ni da se umijem na miru...
Duša mala, nema svoju sobu. U stvari, ima! Đubre malo samo hoće da me iznervira, siguran sam! Oblači se unutra, umiva, sprema doručak, sunča se, porađa!
Melodi, jedanaestogodišnje, drsko, prepotentno dete Rika i Danijel. Zaštićena poput belog medveda, mada je, po Maksovom mišljenju, medved lepši.
Maks je, ipak, mrzeo sve.
- Super, i kiša pada. - Naglasi Maks očigledno - Voleo bih da sam jutros ostao u krevetu.

Da je samo znao koliko bi to bilo bolje po njega...