Brojim taj svaki korak, taj svaki tren,
Svi idu napred-samo ja zaostajem.
I istina je da ne postoji spas,
kao uplašen u noći izgubih glas.
Kralj bez svoje krune seljak postaje,
Obraz čisti je sve što mu ostaje.
Tako i ja bez ideje ostadoh,
taj gnusni stvor nepomični postadoh.
Na pravi put ne mogu da se vratim,
u svoju propast druge ću da pratim.
Bezdušne gomile postao sam deo,
Rulji bez razuma poći nisam smeo.
U zastareloj misli prođe moj vek,
za bolest ove rulje niko nema lek.
Mir moje savesti nedostižni raj,
zbog toga mom smislu došao je kraj.
Brojim taj svaki korak, taj svaki tren,
Svi idu napred-samo ja zaostajem.
I istina je da ne postoji spas,
kao uplašen u noći ja-izgubih glas.
YOU ARE READING
Susret sa Hronosom
PoetryPesma posvećena umetnicima koji se plaše da će vremenom ideja njihovog stvaralaštva pasti u zaborav i time postati samo jedan od talasa u prostranom moru, a mogla je biti okean. Pesma se sastoji od 5 katrena napisana u jedanaestercu, izuzev poslednj...
