-Imam svoje nacine. Malo namignem i opa, Viktorijin broj.
-Ne smaraj me. Sta hoces?
-Hocu da mi se iskupis za onaj samar.-on nije normalan. Ja mu se nemam za sta iskupljivat.
-Od mene mozes dobiti samo jos jedan samar i nista drugo.
-Ako se predomislis dodji za sat vremena u kafic ,,Caffee''. Cekat cu te.-eh dzaba ces cekati.
-Nema potrebe. Ne dolazim.-prekinula sam mu. Stvarno je kreten. Neka ide svojim lutkicama a mene neka ostavi na miru. Iako sam mu rekla sa necu doci, malo sam se premisljala. Jedan dio mene nije htio ici, a drugi jeste. Tu sam ideju smetnula sa uma i otisla u kupatilo da operem zube ali i dalje sam ostala u pidzami. Kosu sam svezala u neurednu pundju. Usla sam u dnevni i sjela na kauc. Uzela sam telefon i otisla vidjeti sta ima novo na instagramu. Nakon nekog vremena mi je na pamet dosao Stefanov prijedlog. Na kraju sam odlucila otici. Usla sam u svoju sobu da se spremim. Obukla sam bijele pantole, duzu crnu majicu na kojoj pise New York 98 i bijele starke. Na to sam sve stavila crnu koznu jaknu i uzela telefon.
¡Ay! Esta imagen no sigue nuestras pautas de contenido. Para continuar la publicación, intente quitarla o subir otra.
Isla sam pjesice posto nije daleko. U tom kaficu je uvijek bilo puno srednjoskolaca.
Ulazim unutra i pogledom trazim Stefana. Da se nije mozda predomislio ili me zajebavao? Ali nije. Vidjela sam ga kako nezainteresovano sjedi i odmjera djevojke koje su mu bile blizu. Kreten! Prisla sam mu i nakasljala se. Konacno me je primjetio i nasmijao se. Ima predivan osmijeh. O Boze Viktoria ne razmisljaj o tome. On je kreten.
-Ipak si dosla! Znam da mi ne mozes odoljeti.
-Dosla sam jer mi je bilo dosadno. I vjeruj mi, itekako ti mogu odoliti.-samouvjereno sam mu rekla iako to i nije bas istina. Jos mi je u mislima onaj njegov poljubac.
-Vidim kako mozes a skidas me pogledom. Znas da me mozes povesti kuci i tako ces imati poged cijeli dan. Mogu ja biti i bez majice.-nisam ovo mogla slusati pa sam krenula kuci. Pokajala sam se sto sam uopste dosla.
-Ne idi, salio sam se. Sjedi.-ponovo sam sjela i pogledala ga.
-Tko ti je dao moj broj?
-Jedna osoba.
-Pa ta osoba moze biti i muskarac dakle namigivao si muskarcu.-cinicno sam se nasmijala.
-Hej nisam peder. Rekla mi je Monika!-ubicu je. Sada moram mijenjati broj. Moracu razgovarati s njom.
-Ubicu je boga mi. Prvo me je trebala pitati.
-Nema potrebe. I sta ces popiti?-pitao je gledajuci gdje je konobar. Veoma je visok. Ima crnu, gustu kosu i krupne smedje oci. Cula sam da ili ide u teretanu ili vjezba kod kuce. Ja uopste ne znam gdje on zivi.
-Jesi zavrsila?-pogledala sam ga zbunjeno. O cemu on prica?
-Jesi zavrsila sa odmjeravanjem?
-Nisam te odmjeravala nego sam se zamislila.-okrenula sam glavu i vidjela da nam prilazi konobar. Hvala Bogu.
-Izvolite, sta cete popiti?
-Ja cu toplu cokoladu i snikers tortu.
-A ja cu isto tu tortu samo sto cu uzeti obicnu kafu.-konobar je klimnuo glavom i otisao. Ja sam se zavalila u stolicu. Nisam se ni trudila da izgledam pristojno. U svakom slucaju sam slobodna. Ne interesuje me kakav sam utisak ostavila kod njega. Nakon deset minuta, konobar nam je donjeo narudzbu. Ja sam uzela tortu i krenula da je jedem. Moja omiljena.
-Znas, mislio sam da bih trebala u drustvu decka biti malo pristojnija!-molim? On ce meni da sam nepristojna?
-Ja sam takva. I nemam potrebe da budem pristojnija jer ne zelim da ostavim dobar utisak kod tebe.-ovo sam mu iskreno rekla. Ne zelim da mu se svidim. -Zasto to ne zelis? Pa mene sve cure hoce!
-E pa ja te ne zelim.-jos smo pola sata ostali tu. Pricali smo svasta. Uglavnom, on je mene zivcirao a ja sam ludila ali bilo mi je lijepo u njegovom drustvu. Prijatan je. Zajedno smo izasli i on me je nagovorio da me otprati kuci. Kada smo izasli, pogledala sam sta je obukao. Imao je bijelu majicu dugih rukava, pantole koje su malo poderane i duboke bijele patike.
¡Ay! Esta imagen no sigue nuestras pautas de contenido. Para continuar la publicación, intente quitarla o subir otra.
*****************
Stigli smo ispred mog stana.
-Ovdje zivis? Sama?-upitao je.
-Da zivim, ali ne sama. S bratom.-Viktor je vjerovatno dosao s posla. Sada se moram uhvatiti knjige, sutra mi je kontrolni.
-Ok. Ja sada moram ici. Vidimo se u skoli.-ono sto je uradio malo me iznenadilo. Zagrlio me. Ali bas jako. Kroz moje tijelo su prosli trnci. Bas cudan osjecaj. Do sada ga nisam jos imala. Odmakela sam se i krenula ka stanu. Jos jednom sam se okrenula i mahnula mu.
Usla sam u stan i osjetila miris hrane. Ja obozavam da jedem. Skinula sam jaknu i starke i uputila se ka Viktoru.
-Sta se to sprema? Uzasno sam gladna.
-Hej Vik, pravim makarone s sirom. Bice za jedno deset minuta. Nego, gdje si ti bila?-e sada, sta mu reci.
-Bila sam na kavi s jednim drugom.-pa mi i nismo drugovi. Bar ne jos. Iako je on takav kakav je, veoma mi prija njegovo drustvo.
-A sa drugom kazes?-joj sada mi nece dati mira. Uvijek je ovakav. Zato ga i obozavam. On mi je kao sestra koju nikada nisam imala. Mogu mu sve reci bez straha jer znam da ce me u svemu podrzati.
-Da, samo drug. Idem se ja presvuci i dolazim.-usla sam u svoju sobu te uzela obicnu trenerku i majicu. Oprala sam ruke i usla u kuhinju gdje me je docekao postavljen sto. Sjela sam te smo krenuli jesti. Bilo je preukusno. Nakon sto smo zavrsili, ja sam otisla da ucim. Sada je oko sedam sati. Uzela sam knjigu i krenula. Ovo je tako tesko.
Zavrsila sam oko pola deset. Ponekad toliko mrzim skolu da je to nemoguce. Uvijek sam bila odlican djak. Otisla sam se istusirati te sam po zavrsetku svega konacno legla spavati.
Evo ga jos jedan nastavak. Votajte, komentarisite.
