Tebi.

-Nova škola-

"Zdravo svima. Za početak da vam kazem nešto o sebi. Ja sam Dolores. Djevojka veoma bogatih roditelja, ali šta vrijedi novac u zivotu ako nisi sretan? Apsolutno ništa. Imam 18 godina, i idem u novu školu (kao i obično). Često mijenjam škole, i ovo je zadnja promjena. Tako moji kazu."

Budim se polahko iz teškog sna, trljajući oči. Osjećam neku tezinu na plućima, i osjećam da su mi oči jako, jako crvene. Nenaspavana sam, plakala sam čitavu noć. Ah da, 5:00 sati je ujutru, i nema šanse da natjeram san na oči. A i kako bih? Moram ponovo da idem u novu školu. Baš kada se naviknem na jednu, odmah je promjenim. Bozee. Šta sada da radim? Jedino sam ja budna u ovo doba, bravo Dolores.. Otišla sam do kupatila kako bih se umila i došla malo sebi.'Bacam' pogled u ogledalo, i oh, oči natečene kao nikad prije.. Sjela sam na krevet koji se nalazi pored prozora, stavila sam slušalice u uši i pustila pjesmu 'Faded' od Lukasa (poslušajte svi, pjesma vrh!), i posmatrala sam zvijedze, koje su se polahko gubile sa izčazkom sunca. Tako sam sjedila sat vremena i razmišljala sam kako ću današnji dan provesti.

- Dolores,  ustani. - čula sam glas moga brata, sa stepenica.

-Budna sam. - odgovorila sam drsko, on i ja se nikada nismo slagali.

-Mogu li ući?- rekao je.

-Uđi.

Petar ulazi u sobu, nekako tuzan. Pogledala sam ga u oči. Plakao je?

-Ti si plakao?- rekla sam pomalo zabrinuto.

Sklonio je plavi pramen sa čela i pogledao me natečeno plavim oćima, koje su poprimile plavu boju.

-Da. Samo ..

-Ne brini. Neću nikome reći.

Ovo je bio prvi put da smo ja i on normalno pričali, i iskreno prijalo mi je.

-I ti si plakala?- procijedio je kroz zube.

-Zar se toliko prijmjeti?- nasmijala sam se krajem usana.

-Pa da.. zašto ti?

-A to, nova škola. Ove promjene me ubiše, ne mogu više ovako. Ti?

-Isto.. baš kada pronađem normalno društvo, normalnu djevojku, to odjednom nestane k'o dim.- rekao je spusteći glavu, pomalo ljutito.

-Hah, ja i nisam imala društvo.

Pogledao me je čudno. Samo sam se blago osmijehnula i rekla "Hajde, idemo se spremati..".

-Hoćeš mi ispričati o čemu se radi?- rekao je.

-Nisi nikada u zivotu htio da me saslušaš i zaštitiš od problema. Zašto bi sad zelio čuti moju priču?-Rekla sam sasvim smireno. Nije ništa rekao, samo je ustao i sišao dole. Zaključala sam vrata i obukla prvo što sam našla. Baš me briga hoće li se kome svidjeti ili ne, bitno je da je meni udobno.Trčeći sam sišla dole i nabrzinu uzela sendvič i pročitala poruku koja se nalazila na stolu.

-E, Petre, mama nam je napisala nešto.

-Pa pročitaj.

- "Draga moja djeco, tata i ja smo na poslovnom putu, imate kreditnu karticu, sluzavku neću zvati, dovoljno ste odrasli, vaša majka. " - bacila sam pismo na stol - Prokletio posao! - rekla sam bijesno i suze su mi same proklizile ni obraze. Moj brat je šutio. Okrenula sam se prema vratima i obukla adidas superstar patike, kada sam ustala osjetila sam ruke oko struka.

-Sestro, znam da ti je potrebno ovo.

Moj brat me zagrlio? Čuuudo. Samo sam izašla, a brat nas je odvukao autom do škole.

.......