SMS (Harry Styles Fanfiction)

Prvo poglavlje

Harry

Zgodan muskarac je sedeo u fotelji i gledao kroz staklene zidove. Neuredne lokne su mu nezno padale preko cela. Pogled mu je bio ozbiljan i setan.

-Gospodine Styles, stazisti su stigli, gde ih zelite?-
-Posalji ih u salu za sastanke i Iz kafu molim te.-
-Da gospodine Styles.-

Uzdahnuo je.

Hajde Styles posao zove.

U sali su za ovalnim stolom sedeli mladi ljudi usao je i seo medju njima.

-Sta mislite koliko cemo cekati?-

Prijateljski je upitao. Pola bjih je okrenulo glave. Druga polovina se nije izjasnjavala. Namrstio se, ovo nije bilo dobro. Koga da izabere dodjavola? I kako?

-Valjda ste se pripremili na cekanje kolega. Nemojte zameriti ali pored skupog odela jos nesto vam je potrebno za ovakve sastanke. Lepo lice i dobro odelo prolaze samo u skolama.-

Mlada devojka skromno obucena mu je drsko ali iskreno rekla. Zacudjen samo je podigao obrve.
Izvukao je paklu i zapalio cigaru. Duboko je uvukao dim i uputio se ka prozoru. Polako je krenula za njim.

-Zasto ste ovde?-
-Molim?-

Zblanuto je upitao i odmerio je ne suzdrzavajuci se. Bila je vraski zgodna. Malo oniza ali nista strasno. Nasmesio se.

-Vise je nego ocigledno da vam ovaj posao nije neophodan jer da jeste sedeli bi ste pognute glave kao polovina ovih ljudi i cutali u strahu. Mozda ste dosli da odmerite nekoliko zena ili samo radi zabave?-

-Imate izuzetnu moc zapazanja. Pa sta mislite kome od ovih dvadesetoro treba zaista posao?-

-Coveku u braon kaputu. Dobrota mu je iscrtana po licu i vidi se da je na mukama. Ona gospodja je vrlo dobar radnik i u bivsoj firmi je bila tehnoloski visak. Danas svakoga otpustaju. Ona devojka crne kose izdrzava celu porodicu i onaj momak kraj nje ima bolesnu sestricu. Zena crvena suknja ima troje dece i samohrani je roditelj. Covek u plavoj majci sa naocarima ima mnogo poteskoca bolesnu majku, ne zaposlenu zenu i malu decu.-

- I sve si to zakljucila iz jednog pogleda?-

-Boze ne, sa svakim sam pricala pre ulaska u salu.-

Posmatrao ju je a zatim se dugo i glasno nasmejao. Nije se secao kada mu je zadnji put nesto bilo tako smesno ali ova ga je cura tako glupo nasamarila.

-Zaboravila si sebe da spomenes.-

Rekao je zatim se naglo uozbiljio prisao stolu i jako tresnuo sakama o glatku povrsinu. Primetio je da su se svi sem nje naglo trgli i pogledali ga kao ludaka.

-Zamislite da je ovaj udarac moj bol. Sada svi znate kako mene boli. A sada hocu da znam koliko boli vas. Zatvorite oci i zamislite vas najveci bol.-

Svi su ga poslusali sem nje. Zamahnula je svojom plavom kosom i gledala ga u oci.

-Zasto me ne poslusas?-

-Ne klecim pred strahom ili bolom. Ne savijam se i ne popustam. Suocavam se sa njim oci u oci.-

Prvi put u zivotu. Harry Styles je zanemeo. I to zbog zene. Razgovor je rutinskivobavio i eleminisao polovinu. Zadrzao je ljude za koje mu je rekla, nju i jos troje. Zatim im je podelio sluzbene telefone.

-O vasim radnim zadacima bicete obavestavani na mejlove i sms-om. Zelim da ste 24 casa dostupni na tim telefonima. Gospodjice Samantha, vi cete biti zaduzeni za sve staziste. I ocekujem da to odgovorno prihvatite.-

Govorio joj je i posmatrao je. Zakolutala je ocima.

-A kako drugacije.-
-Onda je sve dogovoreno. Staziranje pocinje sutra.-

Okrenuo se i bez pozdrava izasao iz sale. Samantha tako joj je bilo ime. Zvucalo je drsko. Drsko poput cele njene pojave. Nasmejao se. Bice ovo zaista zanimljivo.