Mrzim što te volim

To ne može biti!

Zvrrrrr....zvrrrr

Budi me zvono na vratima. Neko je baš uporan čim je lego' na zvono. Odjednom počinje jako kucanje.

"Daniel Storm! Otvorite vrata!"-čuje se neko spolja.

"Znamo da ste unutra!"-nastavljaju oni.

Džaba viču kad Dena nema. Nije ovde uopšte. Da li je on to opet otišao?! Ne nemoguće. Nije valjda. Ne opet. Odjednom čovek povika još jače.

"Otvorite vrata ili razvaljujemo!"

"Nema potrebe za tim momci, dolazim!"povika Daniel silazeći niz stepenice.

Lupanje i vika prestade i on otvori vrata.

"Kako vam mogu pomoći?"-upita Den smireno.

"Gospodine Storm morate poći sa nama u stanicu zbog istrage."-reče jedan od policajaca.

"Dobro samo da se obujem."-reče i krenu po patike.

"Kakva stanica Daniele? Šta će ovi ljudi ovde? Kakva istraga?"-upitah zbunjeno.

"Ma sve je ok Sarice, nije ništa ozbiljno."-reče Daniel i osmehnu mi se.

"E gospodo spreman sam, možemo da krenemo."-obrati se policajcima.

"Idem i ja sa tobom!"-povikah odlučno.

"Saro rekao sam ti da je sve ok. Vratiću se brzo. Nema potrebe da se mučiš i dosadjuješ tamo u stanici zbog mene."-reče blago.

"Ne mučim se. Idemo zajedno."-nastavih da navaljujem.

"Saro nema potrebe za tim."-reče ali ne baš toliko nežno.

Odjednom mi se obrati onaj policajac.

"Gospodjice Saro mogu li da dobijem vaše prezime?"-upita me.

"Možete ako se vi predstavite prvo."-rekoh dvoumeći se.

"Ja sam inspektor Derek Parker, vaše prezime molim."-ponovi opet.

"Lango."-rekoh kratko i jasno.

"Lango?"-upita me i pogleda kao da je video duha.

"Da."-rekoh odsečno.

"Onda vi morate poći sa nama."-reče napokon.

"Ne vidim zašto bi morala poći sa vama."-reče Daniel sada več uspaničeno.

"Videćete zašto. Gospodjice obucite se i krenite sa nama."-reče.

"Dobro."-rekoh i odoh u drugu sobu da se obučem.

Ma šta se ovo dešava? Zašto su došli po Daniela? Kakva istraga? Zašto se onaj inspektor toliko uplašio kada je čuo moje prezime? Ne znam, ali saznaću. Mislim nadam se da hoću.
"Gospodjice nemamo ceo dan, idete li?"-upita onaj uštogljeni inspektor.

"Idem!"-rekoh bezvoljno i istrčah iz sobe.

Na putu do stanice niko nije progovorio ni reč. Daniel je samo zamišljeno gledao kroz prozor. O čemu li razmišlja? Da li on zna šta se ovde dogadja? Kako to da saznam? Kako?