Love the bad guy✔

29. dio

,,Moramo razgovarati."

,,Ok. Reci." Kako sada da joj kazem.

,,Val ja ovo vise ne mogu. Ti sama znas da te ja nikada necu voljeti. Moje srce kuca samo za Viktoriu. I za nase dijete. Danas sam bio u bolnici jer se ona poradjala. Ti radi sta hoces. Ako zelis, prijavi me policiji ili sta god."

,,Ne brini. Necu te prijaviti. Mislila sam da bi moglo biti nesto medju nama ali jbg. Nije sudjeno. Ja sam ionako pronasla svog princa. Idi kod njih. Sta je rodila?"

,,Djecaka, Nikolu. Hvala ti. Nadam se da mozemo ostati prijatelji."

,,To svakako. A mogu li doci nekada da ga vidim?"

,,Naravno." Zagrlili smo se te sam ja odjurio do motora. Moram odmah kod Vik.

U bolnicu sam brzo stigao. Nadam se da su posjete sada. Otisao sam do njihove sobe ali me zaustavila doktorica.

,,Ne mozete unutra. Posjete su gotove. Samo otac djeteta moze uci."

,,Pa to sam ja. Moram hitno do Viktorie." Usao sam unutra a prizor koji sam zatekao me je raznjezio. Viktoria je drzala Nikolu na grudima dok je malisan spavao.

,,Stefane, otkud ti? Jesi razgovarao sa Valerijom?"

,,Jesam. Rekla je da je ona vec pronasla decka i da zaboravim na ucjenu."

,,I sta sada?" Njen odmijeh se nije mogao opisati.

,,Sada sam samo tvoj. Naravno ako to zelis." Nikolu je polako spustila u njegov mali krevetac te ustala. Jako me je zagrlila.

,,Ovo mi je falilo. Tvoj zagrljaj."

,,Sada ces ih imati koliko zelis. Svaki dan, svaku noc i svaki sekund. Koliko pozelis." Poljubio sam je njezno u njene rozkaste usnice. ,,Zivices sa mnom, zar ne?"

,,Ne znam bas. Tvoja mama..."

,,Njoj ce biti predrago. Ionako mi stalno govori kada cu se zenit i dobiti djecu. Ljubavi molim te. Ona ce ti pomoci. Ne zelim da ides od mene. Ne sada kada smo ponovo zajedno. Molim te." Glavu sam naslonio na njeno rame.

,,U redu. Ali moja mama ce biti kod mene prvih nekoliko mjeseci. Moram biti u stanu."

,,Jel se ti sjecas kolika je ona vila? Ima slobodnih soba. Mami ce biti drago da bude tu."

,,U redu. Sutra izlazimo iz bolnoce. Otidji u moj stan i donesi mi neku odjecu, molim te."

,,Naravno ljubavi. Sada moram ici jer mi je doktorica rekla da ne smijem biti dugo." Prisao sam kreveticu i poljubio malenog. Mog sina. I naravno, Vik.

(***)

Zvonim u Viktorovom stanu ali niko mi ne otvara. Taman kada sam odustao, Viktor mi je otvorio vrata. Kosa mu je bila cupava.

,,Sory. Izgleda da sam dosao u krivom trenutku."

,,Nisi. Sta trebas? Jel se nesto desilo sa Vik?"

,,Ne, sve je u redu. Dosao sam samo po neke njene stvari jer sutra izlazi i da spakujem njen kofer."

,,Zasto?"

,,Zato sto se seli kod mene. Zelim da Nikola odrasta uz oba roditelja. Dosta sam bio odvojen od nje. Ne zelim vise."

,,U redu, znas gdje je soba. Kofer ti je na ormaru." Usao sam u njenu sobu. Sada je bila ispunjena djecijom gardarobom, igrackicama i svim onim stvarima koje su neophodne za bebu.

Nakon sat vremena sam zavrsio sa pakiranjem. Trebalo mi je dva kofera s obrzirom da sam i Nikoline stvari bile tu. Sada moram u djeciju prodavnicu. Moram kupiti krevetic, ono za presvlacenje...

Dosta toga sam kupio. Cak i odjecu, pampers, kreme, sve sve. Ne zelim da mu ista fali. Nadam se da ce se Vik svidjeti soba. U plavoj je boji. Njena omiljena. Radnici prodavnice ce za pola sata doci da postave sobu. Ja cu im samo malo pomagat. Nisam ja strucan sa alatom. Moja strast je fudbal i racunari.

Preda mnom dija grad

Ma ko to svetla...

Mama je.

,,Halo mamice. Sto zoves?"

,,Stefane zelim objasnjenje. Kakve su ovo djecije stvari stigle"

,,Nista mama. To ces saznati sutra. Iznenadjnje. Svidjece ti se. Reci im da nose u sobu preko puta moje. Neka je tu srede."

,,U redu ljubavi. Kada se vracas kuci?"

,,Krecem." Sjeo sam na motor te krenuo kuci. Sutra dolazi moja velika i mala ljubav.

JUTRO

Konacno. Skoro cijelu nic nisam spavao od uzbudjenja. Mogu misliti kakva ce mami faca biti kada sazna da imam sina i to sa Viktorijom. Toliko ju je zavolila da je to nemoguce. Danima mi je govorila kako sam je mogao ostaviti i slicno. I sam se to pitam

Otisao sam pod tus i tu sam ostao dobrih pola sata. Obukao sam crne pantole i crnu majicu a na noge crne starke. Obozavam crnu kombinaciju. Taj dark style.

Na zadnje sjediste sam stavio nosaljku i krenuo ka bolnici. Ako cemo iskreno, malo se bojim. Ipak, tesku ulogu ima roditelj. Joj kada Nikola bude tinejdzer... Vec ga mogu zamisliti kao sebe u mladjim danima.

U BOLNICI

Stigao sam. Boze pomozi. Sada krecu neprospavane noci, plac...

Usao sam u sobu gdje je Vik drzala Nikolu u narucju. Prisao sam Vik i poljubio je a malog sam takodje poljubio.

,,Jeste spremni?"

,,Jesmo. Samo smo cekali tatu." Nikolu sam polako stavio u nosaljku te smo krenuli.

,,Stefane, gdje ce Nikola spavati? Mislim, nema kreveca."

,,Nista ti ne brini. Sve sam ja sredio. Tvoje je samo da se brines za nas dvojicu."

,,A da? Ko ce se brinuti za mene?"

,,Ja cu se brinuti za tebe ljubavi. Ti si moja princeza."

,,A ti moj kralj."

,,Zasto ne princ?"

,,Jer je to Nikola."

,,Salim se ljubavi. Stigli smo." Usli smo u kucu. Ja sam nosio Nikolu.

,,Stefane, jesi to ti?"

,,Dodji mama." Dosla je.

,,Mama, da ti predstavim. Ovo je moj sin, Nikola. A mamu mu vec znas, Viktoria."

,,Duso moja, otkad te nisam vidjela. A ovaj mali slatkis." Uza ga je u ruke i poljubila ga u glavicu. ,,Zar sam ja svarno baka? Ovako mlada? Ljubavi mala."

,,Ovaj mama, mi cemo odnjeti Nikoku u njegovu sobu. Ionako spava. Kasnije ces biti sa njim. Oni ce ionako zivjeti ovdje."

,,U redu duso." Kada smo usli u sobu, Vik je ostala u soku.

,,Kako si uspio ovo sve srediti?"

,,Za Nikolu nista nije tesko."

,,Prelijepo je."