Sara je imala naizgled savršen život. Porodicu prijatelje i ljubav. Sve dok se jednog jutra nije probudila u bolnici. I njen život se promenio iz korena.
*** "Dene!"-cujem Nadju kako me doziva tresuci me.
"Sta je bilo! Zasto vices bre?!"-rekoh hladno iako nisam zeleo da tako zvucim.
"Jos me i pitas zasto?! Nikolu su uhapsili. A i tebe su. Sara je histericno plakala i nazvala tebe i Nikolu ubicama. I ti me pitas sta je bilo!"-rece opravdano besno.
"Znam Nadja, znam. Smiri se molim te. Sve cu ti ispricati. Samo se smiri i sedi."-rekoh sto sam mirnije mogao i pokazah joj stolicu.
"I bolje bi ti bilo da mi sve ispricas. I da nista ne izostavis."-rece sedajuci na stolicu.
"Secas se kad ti je Nikola pricao o nasoj sestri?"-upitah je.
"Naravno, kako bih to zaboravila. Ona je poginula u saobracajki tako sto je htela da zaobidje neko dvoje ljudi i sletela je s puta. Mislim da je Nikola rekao da se zove Ketrin?"-rece Nadja i pogleda me upitno.
"Da, nasa Ket. Kako smo je samo voleli. Volimo je jos uvek i nikada je necemo zaboraviti. Nikola se stalno prepirao sa njom, ali ju je jako voleo. Stavise obozavao ju je. Pa mu je zbog tih prepirki jos teze pala njena smrt. Uvek je krivio te ljude i govorio da ih mrzi i da ih treba ubiti, ali ja znam da je on najvise krivio sebe. I to ga je ubijalo. S vremenom je sve vise pricao kako te ljude treba ubiti. Ja se nisam toliko obazirao na njegove reci jer sam mislio da samo prica i da mu nece pasti napamet da nesto od svojih pretnji i ostvari."-rekoh i progutah knedlu.
"Sss..ss..t...a bre da ostvari?! Nije valjda,.."-pokusa da mi kaze Nadja ali se zaustavi jer nije mogla da izgovori.
"Da Nadja, ubio ih je."-rekoh opet progutavsi knedlu.
"Ali kako? Kad?"-upita me uplaseno.
"Ono vece kad ti je rekao da ne moze da ide sa tobom na more. Ono kad si ti otisla sa Jasmin umesto sa njim."-rekoh ali zastadoh jer videh Nadju belju nego ikad.
"T..tt.tt..oo je bilo tad. Ne ne ne. Ne verujem. O Nadja skote ti nista nisi ni naslutila!"-rece samokriticno.
"U redu je Nadja, ni ja nisam naslutio ama bas nista. Mislio sam da nece na more zato sto je previse tuzan i zeli da bude sam, a ne u nekoj guzvi. Mislio sam da ne zeli da ostavi Ket jer je svakog dana bukvalno ziveo na njenom grobu. Rekao je da je nikad nece ostaviti samu i zato je stalno isao na grob. Nisam ni slutio da ce on moci da ubije nekoga. Tu noc je samo izasao iz kuce bez ijedne jedine reci. Nisam se ni trudio da ga pitam gde ide jer sam predpostavio da ide na grob da se tamo napije i tuguje jer sam video da nosi neko pice. Umesto da proverim da li sam u pravu uzeo sam sa sprata stare albume i video snimke. Koliko sam samo suza pustio te noci iz sebe. Svu tugu koju sam prigusivao zatvarajuci se u sebe i pokusavajuci da zaboravim, izbacio sam napolje. Vristao sam na sav glas i nije me bilo briga da li ce me neko cuti. Sve me je uzasno bolelo i ja taj bol vise nisam mogao da zadrzim. Posle dugog plakanja i vristanja zaspao sam."-rekoh i zastadoh da uzmem vazduh.
Nadja me je samo tuzno pogledala i uhvatila mi ruku. Znao sam da je zelela da nastavim pricu pa sam to i uradio.
"Tada me je probudilo zvono na telefonu. To je bio Nikola. Zvucao je rastrzano i pricao je nepovezano. Sve sto sam uspeo da cujem bila je jedna recenica koja ne je na smrt preplasila. Rekao je nesto kao "Sad ce mi platiti i konacno je dosao taj dan." Imao sam aplikaciju na telefonu za lociranje preko koje sam ga nasao. Kada sam dosao do tog mesta cuo sam strasnu buku u nekoj kuci. Usao sam u nju i tamo zatekao dvoje ljudi kako leze na podu mrtvi i Nikolu koji se upravo spremao da usmrti neku devojku. Verovatno njihovu cerku."
"Saru!"-uzviknu Nadja prekinuvsi me.
"Da Saru. Uspeo sam da ga ubedim da je pusti. Medjutim u trenutku kad ju je pustio ona se onesvestila. Odveli smo je u bolnicu. Posle toga je Nikola otisao kuci praveci se da nista nije bilo, a ja sam ostao sa devojkom u bolnici. To je cela prica."-rekoh konacno.
"Zato je Nikola pricao u snu, tj. vristao. O Boze moj. Sta ce sada biti sa njim. Pa zatvor mu ne gine"-rece i rasplaka se.
"Ne brini Nadja, ja cu preuzeti krivicu umesto njega, sve ce biti dobro. Veruj mi. To ti obecavam."-rekoh nadajuci se da hoce.
Medjutim odjednom inspektor otvori vrata i izvede Nikolu sa lisicama na rukama. Nadja skoci sa stolice i zagrli ga. Nine htela da ga pusti. Inspektor mi je rekao da je Nikola priznao sve i da sam ja oslobodjen optuzbi. Pokusah da ga razuverim, ali me Nikola prekide.
"Dene ne trudi se vise. Kriv sam i ja to znam. Sad se stvarno kajem zbog toga sto sam uradio i zato i hocu u zatvor da ispastam za svoja dela. Iako znam da to nije dovoljno. Mnogo mi je zao Sare. Ona je stvarno dobra devojka i znam koliko je volis. Sve sto sada zelim je da ti oprosti. Objasni joj nekako samo nek ti oprosti. Ja znam da i ona tebe voli. Eto to mi je jedina zelja. Nadja molim te oprosti mi. Nisam znao sta radim. A toliko te volim da necu moci da podnesem da me mrzis."-rece.
"Ne brini se za mene molim te. Naravno da ti oprastam i drago mi je da si uvideo da je to bila velika greska i da se kajes. Sad idi i cuvaj se. A ja ja cu te cekati da izadjes. I svaki dan cu te posecivati."-rece i cvrsto ga zagrli.
Kako su samo njih dvoje izgledali zajedno. Tako su se slagali. Cvrsto su se grlili i izgledalo je da ce se ako se puste ceo svet srusiti. Ljubio ju je, a ona mu je uzvracala kao da uprostoriji nema nikoga osim njih dvoje. Uhvatio sam je za ruku i razdvojio je od Nikole. Nakon duzeg geldanja u njega konacno je popustila. Krenula je samnom placuci i tresuci se.
"Dene!"-povika Nikola zaustavivsi me.
"Molim?"-upitah okrenuvsi se ka njemu idalje ne pustajuci Nadju.
"Moras da se pomiris sa Sarom! Ona mora da ti oprosti! Moras to da uradis! Zbog mene! I molim te idi kod Ket ne zaboravi je molim te! Ne ostavljaj je samu!"-povika sa suzama u ocima.
"Dobro ne brini!"-povikah i pokusah da se okrenem ali me on opet zaustavi.
"Obecaj mi!"-rece tuzno pokusaavjuci da se odupre policajcima koji su ga vukli.
"Ne brini. Obecavam ti!"-povikah i on se nasmeja i prepusti se policajcima.
К сожалению, это изображение не соответствует нашим правилам. Чтобы продолжить публикацию, пожалуйста, удалите изображение или загрузите другое.
Nadja i ja smo gledali u njih dok nisu skrenuli negde nestavsi iz naseg vidokruga. Tada se Nadja srusi na mene placuci jos jace. Vidim koliko je sve ovo boli i zato sam tuzan jos vise. Odjednom se skloni iz mog zagrljaja i uhvati me za ruku.
"Idemo, moramo da ispunimo obecanja."-rece odlucno.
Pogledah je i u znak odobravanja krenuh sa njom. Naravno da cu pokusati sve da mi Sara oprosti. I znam da nece biti lako ali moram da uspem, obecao sam. A sto se tice Ket, idem da je obidjem, vec dugo nisam bio. Plasio sam se da idem tamo. Nisam zeleo da mi sva secanja navru,ali znao sam da cu morati da je posetim. Na kraju krajeva i to sam obecao....
