The Beginning

Sećanja

-" Smirujuće. Nigde nikoga, napokon mogu da razmišljam."
Izgovarala je Mia ove reči u sebi dok se šetala gustom borovom šumom kroz koju su se probijali još pokoji zraci večernjeg sunca koje je već skoro zašlo. Vetar je tiho pirkao praveći šumu tajnovitojim nego što jeste. U blizini se začu žubor i Mia krete prateći zvuk vode.
Kada se zaustavila, ispred nje se prostiralo prelepo, skoro srebrno jezero. Toliko sjajno da se ceo čovekov odraz mogao videti.
U tom odrazu stajala je devojka duge, blago zatalasane, bujne plave kose. Plafih, safirnih očiju i vitkog tela. Svetlog tena koji je u ovoj tmini bio izražajan.
Mia se osmehnu svom odrazu i poče ga proučavati. Najdenom, vide kako njene oči prelaze iz plafih okean u tamno crvene, zažarene rubine. Njeni lepi, beli zubi, postaše šiljatiji, osmeh iščeze sa lice i zameni ga staklena faca koja nije odavalannokalve emocije.
Iza nje se u daljini začu škripa guma i Mia ču ljude kako vrište i kola koja se survaše sa puta.
Kada je dotrčala do mesta gde se dogodila nesreća, u kolima nije bilo nikoga.

"Šta koji..." ne završi rečenicu kada se ispred nje stvori stariji čovek blistavih plavih očiju, i crne kose. Bio je prelep, ali je njegova pojava ulivala strah.
Ne samo zbog visine i mišićavog tela, već zbog stava i ozbiljnosti.

"Pa, zdravo Mia. Napokon se srećemo." progovori čovek dubokim glasom od kog Mia sva ustrepta.

" Ko ste vi?" upita ga oprezno.

"Prošlo je puno vremena. Odrasla si u prelepu devojku, ne mogu reći da nisam ponosan... Ko sam ja? To ti neću reći odmah. Samo mogu da kažem da ja tebe poznajem ceo tvoj život, a ti mene... pa, sticajem okolnosti nisi uspela da upoznaš... sve dok ja nisam to poželeo." U njegovom glasu mogle su se čuti emocije koje je ovaj čovek skrivao ceo svoj život. Ali njegov izraz lica to nije odavao.

U tom trenutku Mia se prenu iz sna i poče se osvrtati oko sebe tražeći lampu.
Soba se osvetli i Mia se polako počela razbuđivati. Pogledsla je ns sat koji je pokazivao 6 sati izjutra.

"Uh, još je rano. Kakav je ovo san. Već četiri dana sanjam gluposti. Možda ipak preterujem u čitsnji knjiga o vampirima i gledanju horora." reče Mia dok se protezala u svom krevetu.

Bilo je već osam sati kada je odlučila da izađe iz sobe. Pre nego što je izašla mogla je namirisati doručak.

"Mmm, palačinke! Odlično!"

Kada je sišla niz stepenice shvatila je da kući nema nikoga.
Videla je doručak na stolu i poruku na frižideru.

Otišli smo van grada, NE SMEŠ izlaziti napolje. Razgovaraćemo kada se vratimo.
                                      M & D

Tog momenta poče da se priseća događaja od sinoć.
Ona pijana, uleće u kuću u kojoj se u tom trenutku načaze prijateljice njene majke, pad dok se pela uz stepenice, svađa sa roditeljima. Opšti haos.
Slike su joj preletale kroz glavu.

"O, NE! ZAR SAM OPET TO URADILA?! Sad sam definitovno SVE upropastila. Nema kola, nema koledža, nema NIČEGA! Kako sam mogla biti tako glupa?! Uhhh, ta kučka Sara! Platiće mi za ovo! Nisam trebala da poslušam Stivena i odem sa njim ma tu žurku! NE, NE, NE!" besno završi svoj monolog i isfrusrirano prođe rukama kroz kosu.

Kada ke završila doručak besno se bacila na kauč i upalila tv, ker kako je videla kompjuter i telefon su joj oduzeti. Tv nike čak ni gledala. Nije mogla da se fokusari na bilo šta drugo osim na rešavanje situacije u koju se sama ubacila, čak je Saru prestala da krivi za sve. Znala je da joj neće pomoći ako okrivi nekog drugog. Ovog puta morala je da snosi posledice.

Nadam se da vam se sviđaaa ^_^

Ne zaboravite da votate,komemtarišete i šerujete. :D

Videćete, bićee ovo zanimljivo ;-) ;-)

Miu zamislite kao Gigi Hadid

Pozdravvvvv :*