TI I JA SMO GREŠKA

TU SAM KRAJ TEBE

Budim se u najudobnijem krevetu na svijetu.Glava me prestala boliti i tada mi netko pokuca na vrata.Primjećujem da nisam u svojoj sobi niti u svojoj kući.

"Dobro jutro."-bio je to David.

"Hej.Hvala ti."

"Ovo je najmanje što mogu napraviti za tebe."

"Hoćeš li me odvesti u bolnicu?"

"Naravno da hoću."

Ustajem iz kreveta i primjećujem da sam spavala samo u grudnjaku i gaćicama.Oblačim se ispred Davida,a on kao da je blenuo.

"Prelijepa si."

"Hvala ti.Idemo?"

Vozimo se prema bolnici i dosta je rano.Razmišljam o tome što će me čekati u bolnici.Pokušavam se pomiriti sa svim mogućnostima i razmatram ih kako bih bila psihički spremna na sve dijagnoze.Nadam se da nije najgore jer ako se mami što dogodi neću moći to podnijeti.Vani je užasno hladno i ulazimo u bolnici.Medicinska sestra nas dočekuje :

"Dobro jutro."

"Kako je ona?"

"Ona je u komi i ne znamo koliko je toga oštečeno.Uglavnom,priključena je na respiratore i stalno prima krv i na infuzijama je.Odvest ću vas u sobu."

Uvela nas je u maminu sobu.Zaprepastila sam se njenim izgledom.Glava joj je zamotana i medicinska sestra je rekla da su joj trebali obrijati glavu.Sjela sam na stolac i uhvatila mamu za ruke.

"Mama,ne znam čuješ li me ... nadam se da ćeš biti dobro jer ako tebe izgubim ne znam kako ću nastaviti dalje."

Počela sam plakati i David me uhvatio s leđa i zagrlio.

"Sve će biti u redu."-rekao je.

"Ne znam baš,Davide.Nadam se najboljem,ali duboko u sebi znam što slijedi."

"Ne razmišljaj na takav način."

"Nadam se najboljem."

David me ostavio samu s mamom i otišao telefonirati.Oko podne se vratio :

"Moraš nešto jesti.Idemo u restoran ili u kantinu da se ne srušiš?"

"Ne ...ne mogu ništa jesti."

"Moraš...dođi...kasnije ćemo se vratiti kod nje."

Otišli smo u kantinu i uzela sam salatu od piletine i bocu vode.Pokušala sam jesti,ali nisam bila gladna.Ova situacija me užasno frustrira i ne znam koliko će trajati.David mee zabrinuto gledao :

"Daj,nećeš biti dobro ako ovako nastaviš."

"Dobro sam,hvala ti što brineš.Previše se brineš za mene i sve mi plačaš."

"To je najmanje što mogu napraviti za tebe.Uostalom,znaš što ja za tebe osjećam,ali u ovom trenutku te neću prisiljavati ni na što jer ti je već ionako jako teško."

"Davide,lijepo je što me voliš i znam da imam nekog uza sebe tko me voli,ali ja sam se u ljubav razočarala i da bi započela nešto više od prijateljstva moram skupiti veliko povjerenje od te osobe."

"Ja ću ti dati sve."

"Meni to obećanje ništa ne znači.Ja te ni ne poznajem dobro.Mi se znao 4 mjeseca i tu si zato jer mi se odužuješ,ali mi se ne poznajemo."

"Daj mi priliku onda da me upoznaš.Htio bih te izvesti na večeru."

"Sada nije ni vrijeme,a ni prilika."

"Čekat ću te koliko god budem trebao."

U tom trenu ugledam gazdaricu s buketom ruža u ruci i nekakvim čekom.Začudila sam se kad sam je vidjela.

"Stella,žao mi je.Ne moraš brinuti za posao."-rekla mi je.

Zvučala je doista sučutno i bila je drugačija nego inače.

"Hvala vam,gazdarice."

"Donijela sam buket ruža i ček od 1000 dolara koji će ti doći od pomoći.Kako je ona?"

"1000 dolara je puno,ne mogu to prihvatiti,hvala vam."

"Ne,to ćeš zadržati za sebe jer će ti trebati.Je li dobro?"

"U komi je.Operirali su je i sada je u komi.Priključili su je na respiratore i prima krv i infuzije."

"Žao mi je.Drži se i ne brini kada ćeš se vratiti na posao.Uzmi sebi vremena koliko god ti bude trebalo."

"Hvala vam na svemu."

Otišla je,a ja sam ostala začuđena.

"Nikad je nisam ovakvu vidjela,zapravo nisam ni znala da postoji i njena dobra strana."

"Svi se promijene s vremena na vrijeme."

Završili smo s ručkom i otišli smo natrag kod mame.Gledam je ovako sklopljenih očiju,kao da spava.Baka me,kada sam bila mala,učila molitvu anđelu čuvaru i sada je ja molim da mama bude dobro.Psihički sam slomljena,ali tu sam za mamu,da osjeti moju prisutnost i da joj to da snage.Moj profesor u srednjoj je jednom prilikom rekao da pacijent u trenutku kome može jedino napredovati kada osjeća nekog bližnjeg kraj sebe jer će mu njegova prisutnost donijeti novu energiju.

"Hoćeš li da odemo do tebe doma da uzmeš neke stvari?"-pitao me David.

"Da.Moram mami uzeti nešto i sebi,ali ne znam kako da ti objasnim gdje mi živimo.Iskreno,ne preporučujem da odemo tamo jer bi ti netko mogao razbiti auto ili probušiti gume."

"Ma daj,odvest ću te tamo,ne možeš sama."