Ljubav I Magija

PART 12

Nakon mog razmišljanja, sjetila sam se da bih trebala javiti svojima da sam uredu. Znam da se brinu o meni i koliko god meni to išlo na živce ja sam ipak znala da sam im jedina kćer i da se brinu o meni zato što me vole.

Ustala sam se ali me jaka bol zaustavila. Prisjetila sam se da sam vještica i i izgovorila riječi (...) kojima sam uspijela zacijeliti sve svoje rane. Opet sam se podignula i osjećala sam se kao nova. Kada sam izašla iz sobe ispred sebe sam ugledala ogromni hodnik kojim sam mogla šetati kilometrima. Bio je veoma velik i polu mračan sa mnogo prostorija. Na kraju hodnika sam ugledala stepenice do kojih sam odlučila doći. Dok sam koračala svaka vrata sam dobro promotrila i na svakim je pisala ime čak i na Herryevim vratima. Kada sam se spustila niz stepenice ušla sam u veoma prostran dnevni boravak. Tamo sam ugledala par cura koje su me doslovno skenirale od glave do pete i gledale me nekim pogledom punim mržnje.
Iako nisam znala razlog tog pogleda i iako sam ih se bojala na neki način odlučila sam ih upitati " Ummm znate li možda gdje je H-herry?"upitala sam pomalo uplašeno
"Šta tebe briga di je Herry. Ostavi se ti mog dečka. Nađi si nekog tamo svog."
Kad je rekla dečka kao da mi je netko nož zabio u leđa. Nisam mogla vjerovati. Herry mi nikad nije rekao da ima curu.
"Nisam mislila tako stvarno oprosti."
"Nego što si mislila? Sve ste vi iste. Male kurvice koje se motate oko mog Herrya."
Kada je to rekla htjela sam joj glavu osječi ali sam se ipak suzdržala i nisam se htjela spuštati na njezin nivo.

"Jeli sve uredu?"za čujem ubrzo hrapav glas ali tako ugodan i prijatan za moje uši. Odmah sam znala da je to moj Herry.

Koji je meni zašto sam rekla moj. On nikad neće biti moj. On već ima svoju curu.

"Oh ljubavi evo baš smo malo pričali."odgovorila je djevojka koja me nazvala kurvom. Nemogu vjerovati kako su ljudi dobri u glumi prvo me vrijeđa a sad givori da smi pričali. A i po njenom glasiću i oblačenju prije bi se reklo da je ona kurva a ne ja.

"Pa nebi baš rekao ali dobro. Aleks jesi li dobro?"
"Da odlično sam,samo možeš li molim te doći da malo nasamo popričamo? "
"Da naravno da mogu."

(...)

"Pa ovaj što si me htjela pitati?"
"Prvo mogu li nazvati svoje da sam dobro da se ne brinu?"
"Naravno evo izvoli."
Pružio mi je mobitel a ja sam mu se tiho zahvalila.

(...)

Nazvala sam svoje i rekla im da ću danas prespavati kod prijateljice. Nisu se puno bunili odmah su mi dopustili. Nakon toga vratila sam Herryu mobitel i još jednom sam mu se zahvalila.
"Sve si mi objasnio što mi se desilo i to ali si izostavi nešto. Koje je ovo mjesto gdje se to ja trenutačno nalazim?"
"Umm pa to ti je kuća za nadnaravna bića. "
"Ti to ozbiljno?"
"Da najozbiljnije."
"Paaa možeš li mi malo pokazati sve ovo jer i ne snalazim se baš najbolje. "
"Pa od čega bi prvo htjela da krenemo?"
"Pa od početka."
"Može. Hajde daj mi ruku ić ćemo prvo malo prošetati po dvorištu pa ću ti pokazati unutrašnjost.
"Pa neznam baš,što će tvoja CURA reći?"naglasila sam ovo cura
"Anastazija? Stvarno misliš da mi je to cura?"
"Pa ne znam ja ona mi je tako rekla."
"To je bilo jako jako davno ja i ona smo sada gotova priča."
"Ahmmmm."
"Pa hoćeš li mi onda dati ruku ili ne?"
"Naravno gospodine Styles."rekla sam podrugljivo