The Vampire Claw (H.S.) (Prica Ne Sadrzi Vampire)

The Basement

Prije svega da se zahvalim na savršenom trileru JelenaaStyles. Hvala ti punooo. vlom <3

-----------

"Selena? Selena jesi ok?" pogubljeno stojim ispred Taylor.

"Selena!!!" Taylor se proderala i probudila me iz transa.

"Ej. Ja malo sam. Hmm zamišljena." prolazim nervozno rukom kroz kosu. Taylor je jedno vrijeme posmatrala moje lice zatim mahnula glavom i nastavila. "Nema veze. Eee POZURI JEBOTE SAD IMAMO ČAS HEMIJE."

"Koji je fazon sa tom hemijom." zbunjeno je upitam i dignem ruke.

"Paa..." stala je i zamišljeno pogledala negdje u daljinu. " Ma vidjećeš ustvari. Ajdee..." povukla me je za ruku i krenule smo ka kabinetu za hemiju.

" Dobar dan djeco." profesor hemije nas je pogledao. Bio je mršav, i pa da budem iskrena strašan. Imao je naočare ko dno tegle i po venama na rukama je imao rupice. Pa ne bi me ni čudilo da se drogira. Ipak je to hemičar. Profesor Franck, mislim da se tako preziva. Ha ime mu nisam ni čula. Zgroženo sam ga gledala pola časa. Ahhh on me tako nervira.

"E sada, podijelite se u grupe. Po 3 na svaki sto. Radićete eksperiment. Pa da vidimo. Ko ne uradi ostaje sat vremena duže."

Svi su počeli da ustaju i sjedali su u parovima za sto. Ja sam ostala za svojim stolom i nije mi padalo na pamet da sad ustajem i guram sa razdraganim tinejdžerima.

Pogledala sam prema Herijevom stolu. Automacki sam prevrnula očima ugledajući njega i Emi i još neku curu za koju nemam pojma ko je.

Trglo me grubo mrdanje stola. Sa moje lijeve i desne strane stola ne da su sjeli nego su skliznuli na sto. Bila su to dva simpatična momka. Pogledala sam prvo u lijevog pa u desnog... "Pozdrav momci!" rekla sam smješkajući se i naslonila glavu na ruke. Zar ovaj život nije lijep.

"Pozdrav i tebi. Ja sam Dylan. A ovo do tebe je Scott." Scott je mahnuo uz mali smješak.

"Paaa momci ja sam Selena. Drago mi je." pružila sam obojici ruke. Momci su bili simpatični. Dylan pomalo šeprtljav ali to mu i daje čar i njegov karakter ide uz njegov pa ajmo reći izgled. Dok je Scott na prvi pogled izgledao lukavo ali i druželjubljivo.

"Ja sam nova ovdje i ne ide mi hemija. Plus tome ovaj profesor me nervira."

"Haa nama kažeš. Ja kad ga pogledam šizim." Dylan je dodao vidno uzrujan.

"Mada navikni se. Ni meni ne ide ali zato Dylan kida u ovom predmetu." Scott je rekao i pogledao u Dylana.

On je samo prevrnuo očima i nešto sebi u bradu rekao. Spontano je uzimao kiseline i ostale stvari sa stola.

Scott i ja smo se nasmijali na njegovo ponašanje.

"Da, smite se. Smite. Biće i meni smješno kad vas polijem ovom kiselinom."

"U redu je Dylan. Hahaha. Ajde samo reci šta da radim i pomoću ti." rekla sam kroz smjeh.

Nakon par sati mukotrpnog iživljavanja na ovom času napokon smo završili. Svo troje smo ispustili izdah olakšanja.

"Pa idemo jesti. Ja umirem." rekla sam obojici na šta su potvrdno kimnuli glavom. Krenuli smo prema izlazu kad sam čula da neko doziva moje ime. Orenula sam se i bio je to profesor.

"Gospođice možete li samo da odnesete ove epruvete u podrum molim vas." stisnula sam knjige zatim sam pogledala u Scotta " Moeš li samo da poneseš moje stvari u kantinu. Dok ovo sranje odnesem."

" Da, da. Ajde čekamo te."

Uputila sam im blagi osmijeh zatim im dala stvari. Uzela sam epruvete i krenula prema školskom podrumu.

Smoreno sam silazila niz stepenice. Otvorila sam teška vrata i hladni vazduh me malo povukao unazad. Stresla sam se zatim krenula da pronađem prekidač za struju.

"Jebemti i podrum i epruvete i..." zastala sam sva ukopana. Čujem negdje u mraku teško disanje.

"Halo?"povikala sam. "Izađi ko god da si. Jer ako te ja nađem uguraću ti ove epruvete u usta." nije bilo odgovora. Samo teško disanje.

Okrenula sam se da izađem ali se ispred mene stvorila tamna sjena u obliku čovjeka. Grubo me uzeo za ruku. Epruvete su se rasule po podu. Opalio mi je šamar od kojeg mi je glava otišla u stranu. Vrisnula sam. Pokušala sam se odbraniti ali bezuspješno. Zatim osjećam ubod u vrat. Čovjek me pušta i ja bez snage svom težinom padam na pod. Osjećam jak pritisak u glavi. Vid mi se magli zatim tama.

"Šta misliš je li ok"...."Polite je vodom"....."Daj kako pala pa pogledaj modrice po licu..... Evo budi se.....Daj te joj zraka....A zašto ne zovemo hitnu..." hiljade i hiljade glasova čujem oko sebe. Polako otvaram oči i ugledam Scotta, Dylana, Taylor mnogo drugih tinejdžera sa profesoricom jednom kako stoje oko mene. Pokušavam da ustanem ali toliki pritisak mi se stvara u glavi da ponovo padam.

"Selena. Jesi dobro? Oćeš da zovemo hitnu? Šta se desilo." upitala me profesorica dok mi je Scott pomagao da ustanem.

" Ja... Ne znam samo sam išla da odnesem epruvete u podrum i neko me je udario." zastala sam "Ne sjećam se više."

"Selena. Oćeš reći da te je neko u podrumu udario i ti si zatim izgubila svjest." profesorica me je ponovo upitala i ja sam potvrdno klimnula glavom.

"Pa kako si se onda stvorila u kabinetu hemije. Čistačica te je našla kako ležiš na podu."

Zbunjeno sam je pogledala. " Ne, NE. Valjda znam gdje sam krenula. Ja... Nisam luda . Ok!!!" počela sam histerisati. Borila sam se da ne zaplačem. Nisam luda.

" Uredu je." Scott me je uzeo za ruku. Pogedala sam ga. " Vjruješ mi. Zar ne?" rekla sam mu tiho tako da samo on čuje. Potvrdno je kimnuo glavom.

"Odvedi me kući. Molim te." zamolila sam ga.

Scott je ustao uzeo me je u naručje i podigao. Ruke sam stavila oko njegovog vrata a glavu položila na njegovo rame. Zatvorila sam oči pokušavajući da se saberem. Pogledala sam oko sebe. Razna lica su bila ispred mene ai iza njih u daljini. Vidjela sam crnu krupnu sjenku kako stoji i u ruci drži epruvetu.

Evo ga još jedan nastavak. Sljedeći sutra a možda i večeras jer je ovaj baš kratak. :)