Ljubav I Magija

PART 24

Herry me je pokušao naći.
Ma pusti ga vjerovatno je osjećao grižnju savjest. Rekao je moj unutarnji glasić.
Mislim da nije.
Glupačo pa zašto bi ti njega zanimala. On ima Anastaziju.
Da ali ipak.
Ma nema ipak da on stvarno nešto osjeća onda bi došao do tebe.
Ali nije mogao.
Ma Aleks to je sve samo laže.
Mislim da imaš pravo.
Pa normalno da sam u pravu.
Moraš zaboraviti na njega. On te nije vrijedan.
Ee pa od sada paa nadalje svi će upoznati novu Aleksandru. Dobra Aleksandra više neće postojati. Neće imati osjećaja i plakati ko neka jadnica za nekim debilom.
To curo samo tako.
Najvažnije je da zaboraviš na debila i da kreneš dalje. Da si nađeš nekog drugoga.
Imaš pravo.

(...)

Budi me glasan zvuk budilice. Ustajem se i počnem spremati za školu. Uzimam crne uske hlače. I crnu usku majcu sa velikim dekolteom i crne štikle. Na lice sam nanjela kremu. Na oči sam stavila crni tuš i nanjela crno sjenilo. Usne sam našminkala sa crvenim ružem. Uzela sam crnu torbu i krenula u školu.

(...)

Kada sam došla ispred škole. Dobila sam par upitnih pogleda. Ali me iskreno nije bilo briga.
Dok su dečki slinili po meni cure su mi samo zavidile i prezirale me. Kad sam vidjela grupicu ženskih koje su neprestano buljile samo sam upitala." Ima li nešto zanimljivo."
Samo su preokrenule očima i okrenule se na drugu stranu.

Ubrzo sam vidjela Hanu kako mi prilazi sa ostalim društvom.
"Pa što se tebi desilo?"
"Mala promjena ništa posebno."
"Pa nije mala ali ok."
"Imaš neki problem?"
"Ne nemam samo kažem. "
"Dobro i bolje."
"Opa neko nam je opasan danas." Rekao je Zayn.
"A pravi mi se javia."
"Pa da znaš najbolji sam."
"Dušo te priče pričaj djeci u vrtiću. A meni nemoj prodavat jeftine fore."
"A neka si ga spustila na zemlju. Stalno se hvali bez razloga. Napokon  ga je neko spustio." Rekao je Niall smijući se. 

Ušla sam u učionicu. Sjela sam u zadnju klupu. Stavila slušalice i zatvorila oči. Ubrzo aam osjetila kako me netko dira po ramenu. Kad sam otvorila oči ugledala sam Liama.

"Što sad ti opet hoćeš?"
""Znam da si ljuta na mene,ali molim te možeš li mi oprostiti.
Eto hoćeš li samnom na piće. Da ti se iskupim."
"Naravno."
Prvo me je malo gledao u čudu.  Jer vjerovatno nije očekivao sa ću pristati.
"Pa kad ćeš?"
"Poslje nastave."
"Može. "

(...)

Nastava je prošla. Napokon. Bilo je svega. Od čudnih pogleda pa do ogovaranja.

Kada smo došli u kafić narocili smo si sok. I pričali smo o svemu i sva čemu.
I muga reći da se ljepše osjećam sa njim. Nekako kao da zaboravim na sve. Na sve ono loše na sve ono što me ubija i povrjeđuje. Nekako se osjećam drugačije i sigurno.

Evo novog nastavka. A s njim i mali preokret. Nadam se da vam se sviđa. Votajte i komentirajte. Volim vas.♥♡♥♡♥