Chapter 57

226 31 27
                                    


Obukla sam neki komplet mekane trenirke i sisla u kuhinju toceci si casu vode,primjetila sam na vrhu frizidera ogrlicu od srebra sa jako lijepim krizicem,ostavila sam casu i uzela ju u ruke gledajući je.. Vratila sam ju natrag i izasla van,sigurno ju je tata nasao i stavio tamo zaboravljajuci na nju.. Izašla sam iz kuce i uputila se prema Mi-inoj kuci stvarno se dugo nismo vidjele,mozda cak i predugo..

Pokucala sam na vrata cekajuci odgovor,ali nista,ponovila sa radnju opet ali nista,okrenula sam se i krenula natrag kad su se vrata odjednom otvorila -Leah?- okrenula sam se i osmjehnula se,dap na vratima je stajala moja vitka i dugokosa prijateljica,zatrcala se prema meni sa osmjehom,rasirila sam ruke u nadi da ce me zagrlit ali umjesto toga koza je skocila na mene..ne zelim ju uvrjedit ali dobila je nekoliko kila viska od zadnji put.. Spustila se i zagrlile smo se -Jao koliko si mi falila- nasmijano kazem,ona se odvoji od mene i pogleda me -I ti meni ne znas koliko..u skoli nije isto bez tb..- uzdahne,slegnem ramenima -Zao mi je,ali morala sam otic.. Nije valjda toliko grozno? - primila me za ruku i krenule smo prema parku -Pa zapravo nije drustvo lose,novi decki i to jako slatki,i novi profesori -gledala sam ju cijelo vrjeme dok mi je pricala,stara moja Mia nimalo se karakterom nije promjenila.. Nakon dva sata tračanja,primjećujem nekog dečka da se približava,pogledam ga i susrecem se sa njegovim smeđim kestenjastim ocima,nisu nimalo očaravajuće kao Liamove zelene..

Dolazi do nas i odmjerava me,ali ne kao da mu se sviđam nego kao da vidi prjetnju u meni,pogledam Miu kojoj lice blista od osmjeha dok ga gleda kako dolazi -Am tko je to? - podignem obrvu -Jacob,am nisam ti rekla da imam dečka..- iznenađeno ju gledam,msm drago mi je zbog nje,ali nesto mi se ne sviđa na tom dečku,iako je normalan,da je vukodlak prepoznala bih..

Dođe do nje i poljubi ju ali onako žestoko kao da mi želi dokazat da je samo njegova,zakašljala sam se i pogledala Miu,odmah se odmaknula od njega,on me pogledao sa nekim kao bijesom u oćima,nasmijala sam se –Neugodno curi ,nikad se nije ljubila..ispricavam se- gledao me je dok je izgovarao –Dečko radila sam ja i gore stvari od tog ipak nebi ti to znao još nisi odrasao- gledala sam ga u oći dok  sam to govorila,uhvatila sam Mi-in pogled na trenutak kako nas je gledala iznenađeno,on se samo nasmijao na to,cula sam korake iza sebe –Pa bilo mi je drago ali mi moramo ici – ustala sam se sa klupe –Mi? –Mia me gledala u čudu,klimnula sam – Dap Luka i ja,moramo u lov-namignem joj –A vi se zabavljajte- obišla sam klupu i pogledala Luku koji je stajao par metara udaljen od nas..

Otišla sam do njega,Mia nas je neko vrjeme pratila pogledom dok nismo nestali u šumi..

-Koji je ono luđak tamo?- gledam po šumi,nasmijao se –Mijin dečko,umišljen lik,neka faca bio u školi dok sam još išao- klimnula sam –Mora poradit malo na svom predugom jeziku,mogla bi mu malo skratit –prasnuo je u smjeh –Ne želimo da ona ima plačljivka za dečka,ostavi mu to malo hrabrosti što ima,iako je malo pregrub u nekim stvarima sa njom,trebala si ga vidjjet kad je mene upoznao..—pogledala sam ga i podignula obrvu –Koncentriraj se na lov,poslije cemo ga plasit hehe- nasmijao se i nastavili smo dalje dublje u šumu..

Vec pola sata pratimo krdo srna dok se krecu prema livadama,naravno u vučjem obliku,nikako da stanu,a imam osjeecaj da nas netko prati,nekako sam nervozna..možda samo moja mašta..

Napokon staju,pripremam se za napad i šuljam se zajedno sa Lukom prema krdu,a onda se odjednom zaleti nesto u mene i sruši me,okrecem se i vidim vuka tj. vućicu na podu kako se diže,a on reži na nju,ustala sam se i prišla im oprezno njuškajući je –Na tuđem ste teritoriju-ćujem opet one misli,trznem se,ovo je teritorij mog bivšeg čopora,a onda se prisjetim,Davidova cura tj. cura od Srebrnog vuka,pogledam Luku i klimnem,prestane režat na nju i dođe do mene –Sigurna sam da se Elsa nece ljutit-vidjela sam zbunjenost u njenom pogledu,a onda me je pogledala značajnim pogledom i otišla dalje,Luka me gledao jedno vrjeme,a zatim otišao prema krdu,uzdahnula sam,čopor će znat da sam ovdje bila u lovu,a to je dobro za njih,ali nažalost loše za mene,ne želim ih sresti..ne mogu im oprostiti nakon onoga..barem ne još..

Zajedno smo ulovili jelena i na miru ga jedemo,blizu kuća,ali opet u sjeni šume,tako smo barem zaštićeni sa obje strane..nije vrjeme za lov tako da lovci ne zalaze u šumu još,a vukovi ne dolaze tako blizu kućama zbog lovaca naravno...

Vote i kom pls :* 

Još tri djela do kraja :) 

-E da ne znam kada cu objavit ta tri nastavka jel laptop danas nosim na popravak...

Bijeli očnjak ( White Fang )Tempat cerita menjadi hidup. Temukan sekarang