Dnevnik

Početak nečeg smirujućeg

Kada sam imala 16. Sve mi se smučilo nisam se cenila čak šta više sam pokušala da se ubijem. Neki se režu,neki grebu do neizvesnosti,neki se upucaju,neko se ubode ravno u srce,i okončaju sve.Ja?ja sam sve tablete koje sam našla uzela i popila.U početku s ništa nije dešavalo,mislila sam da nije upalilo.Otišla sam i kupila dva pakovanja tableta za spavanje.Tu je već počelo da deluje,žena me je pitala da li sam dobro?
Uz ne baš puno snage sam odgovorila da jesam i otisla kući.Sigurno je svačije pitanje kako i zašto me roditelji nisu zaustavili ili ne znate ali imam sestru zašto me nisu zaustavili pa evo odgovora.
1.Roditelji su nam zarađivali za život.
2.Sestra je bila u školi i učila da bi postala neko i nešto u životu.
A ja?
Ja sam se spremala za nešto veliko.Za nešto jako smirujuće.

Pokušala sam da se ubijem

Pokušala?
Da
Zašto pokušala?
Pa idemo nekim ne baš pravilnim redom,ali tako je najlakše.
Polako ide i deo zašto pokušala.

Sela sam na stolicu i oba pakovanja sasula u sebe.
Otišla sam u svoju sobu i legla.
Bez objašnjenja,bez pisma,bez ikavog njima razloga,ali u sebi sam čuvala sve.
Nisam pričala o svojim problemima,a bilo ih je na pretek,sve sam čuvala u sebi,danju širok osmeh,

a noću,davljenje u suzama i teškim uzdasima i nekada napadima panike,gušenje,kočenje celog tela,a kada nije bilo kočenja,ono bi se treslo,i tako dok zora ne svane,a onda.Onda je sve "normalno" i ponovo osmeh na lice.

Počela sam da padam u dubok san iz kog se možda neću izvući i on bi trajao zauvek kao što sam uvek želela.Prišla  sam do  kreveta legla na njega  i rado sklopila oči uz mali nevidljivi smešak.A dalje?
Dalje se sećam bele prostorije i doktora i sestara oko mene,a onda ponovo duboki san

San?
*Tamo su vaše maštarije,koje bi voleli da se dogode,moj u tom trenutku lepi san je bila smrt,mirna smrt bez ikakvog mučenja,baš kakva je i ova,večni spokoj i mir,nešto što mi je neophodno.
Naravno ima u ružnih snova.Oni su takođe plodovi vaše mašte,stvaraju se vašim strahovima.Meni su se moji "košmari"sviđali jer su mi ubijali taj strah,ili ga jednostavno sakrili negde duboko u meni.*

Otvorila sam oči i odjednom ponovni mrak,ali ne ovog puta to nije bio jaki duboki ujedno i lepi san,već jaka svetlost koja je naterala moje zenice da se skupe i da mi se napravi crnilo.
Kad mi se vid vratio videla sam dosta igala u desnoj ruci i na njih prijljučeni svakako aparati ujedno i lekovi.Osetim želju za kašljem što i uradim,ali se zbunim jer po ruci mi je crvena tečnost koja nije bila tu gde je sad.To je bila krv.
Krv koja stvorila mojim kašljem.
Odjednom aparati oko mene počinju da pište a ja da se tresem i polako padam u onaj san.Doktiri su ponovo oko mene ali ja zaklapam oči,ali mislim da ovaj put,neću iz njega buditi.

Kraj 1. dela
Ovo je malo uznemirujuće ako nekome ne prija neka ne čita
ovo je na vašu odgovornost.
Volela bih da zahvalim tea_story za cover koji mi je napravila,hvala ti.

Hvala na razumevanju,i čitanju.

29.8.2016