Dnevnik

Tajna

U bolnici sam ostala još nekih sedam dana.Svaki dan je bio gori od prethodnog.Roditelji su prestali da dolaze nakon trećeg dana mog ćutanja i gledanja u prazno.Samo sam razmišljala o dečku iz sna.Nisam puno ni spavala.Tamo je bilo nemoguće spavati.Urlici i vika cele noći,zatim bi obično sledilo plakanje.Sve to je bilo jako uznemirujuće.Kada sam izlazila niko nije došao po mene.Iako mi nije bilo najbolje morala sam se dogegati do kuće,koja nije bila uopće blizu.Svi su me čudno gledali.Verovatno zbog mog izgleda.Mlada devojka izmorenog lica i tela išla je kao klošar u prljavoj odeći kroz grad u kom su svi bili lepo doterani,sem mene.U hvatila sam bus,u kom su pogledi opet bili uprti u mene,nisam se obazirala na to.Onda su usledili razni komentari.
"Vidi je kako izgleda,sramota"
"Sigurno se napila negde i završila s'nekim u krevetu"
"Propala a nema ni 16"
To je već počelo da me peče.Nisu ništa znali,a osuđivali su me.Još uvek sam im bila glavna tema,ali je ubrzo nestala jer sam izašla na stanici koja me je vodila kraćim putem do kuće.Živim u uglu grada,tamo niko više ne zalazi.Bila je samo još jedna kuća sem naše,od nekog deke koji je  izdahnuo(umro) skoro.Što sam se više približavala kući to je neko uzbusđenje i neki strah vladao mojim telom.Išla sam uskom uličicom i šutala kamenčić,kojeg mi je bilo žao ostaviti kad sam stigla.Stavila sam ga u džep i pokucala na stara ispucala vrata.Čula se škripa poda pod nečijim korakom.Ispred mene se stvorila moja sestra,i bez pozdrava se okrenula i Otišla svojim putem.Ušla sam i krenula ka dnevnom boravku u kom je ujedno bila i kuhinje jer nije bilo mesta za oboje.Mislila sam da će mama barem biti tu,ali ni jedno ni drugog nije bilo.Penjala sam se po prašnjavim starim stepenicama i ušla u svoju sobu.Svugde je bilo prašine kao da niko nije bio 3.godine a ne par dana.Otvorila sam bila prozor je je bilo zagušljivo.Onda je usledilo čišćenje.Sve sam očistila i zamenila posteljinu i kad sam mameravala da se odmorim,u sobu je uletela majka,sva besna.Približila mi se,a u očima su joj sevale munje od ljutine.
"Za sve što smo uradili ti hoćeš da se ubiješ"nakon te rečenic počela je da me tuče,zatim je uleteo otac sa kajiišem, onda je on uzeo da dovrši ono što je ona započela.Udarao me je gde je stigao, onda je uzeo čašu sa malenog stočića koji se nalazi pored kreveta.Našla se u dodiru sa mojim rukama koje su mi služile kao štit.Nisam suzu pustila kao ni krike boli koju sam osećala po celom telu.Kada su oboje završili samo su izašli kao da ništa nije bilo.Nisam Znala da su za ovo sposobni.Dogegala sam se do ogledala i gledala sam u skrhanu devojku koja je bila ubijena,duhovno ubijena.Na raznim mestima sam krvarila a po najviše rukama.Počela sam malo veće stakliće iz ruku.Otišla sam do toaleta i Počela da ispiram da ne bi slučajnog neki deo ostao.Uzela sam i istiširala se ispirajući svu krv sa sebe.Denzifikovala sam rane i legla da spavam.Probudila sam se ranije nego inače,tačnije oko 3h ujutru.Obukla sam svoj kaput preko kratke pidžame uzela sam telefon i slušalice i krenula u šetnju.Pustila sam sećam se,pesmu od Jamesa Baya Let it go.Jednostavno obožavam njega i njegov rad,jer se uvek uključuje gitara,njen zvuke me opija kao droga,znam čudno zar ne?Išla sam uskim putiċm i gledala okolo ne bih li ugledala nešto zanimljivo.Ugledala sam veliku i tamnu šumu krenula sam ka njoj ali je dalje nego što sam mislila.Stigla sam do šume i premišljala se da l' da uđem duboko u nju i njene tajne ili pak da se vratim kući.Nisam imala šta da izgubim.Zašla sam duboko u nju.Kao da me je nešto vuklo da idem kuda je ono želelo.Naišla sam na zid od granja koje je spajalo drveće.Ni tada nisam stala,vukla me je ta čudesna šuma kuda je ona želela,nikada nisam osećala nešto ovakvo.Nekako sam se provukla kroz granje i ugledala nešto neverovatno,ili bolje da ķažem da sam našla tajnu ove šume.

Kraj 3.dela.

Hvala na razumevanju i čitanju.