Dnevnik

Misterija

Povratkom kući sam razmišljala o onome.Da,nisam jedina koja zna za to,ali ko li je to.I šta to još piše.

Misli su me mučile i još uvek.Dolaziću tamo svako veče i ostajati dok zora ne svane.Ako je ili ga ne vidim,onda ću krenuti u potragu za tom osobom.Znam da  to zvuči čudno,ali moram da saznam ko je ta misteriozna osoba.
Ne znam ništa i toj osobi,ali imam osećaj,da je posebna,na neki svoj način...
Ovo je misterija koju moram otkriti.
Ali ću je teško otkriti.
Povratkom kući ogledala sam prirodu koja me okruživala.
Nisam imala priliku da razgledam.Sve je bilo prelepo,nebo prošarano zvezdama,a na tom nebu nalazi se stotine duša koje su napustile ovaj svet i otišle u svet Anđela.Kako bi meni bilo gore na nebu?
Da li bih otišla u raj ili večni pakao.Pa to niko ne zna,sem Boga koji će to odrediti.

Već sam bila kod kuće takk da je moja seansa razmišljanja bila završena.Ušla sam se kao što sam i izašla,tako da mi to nije stvaralo problem.Skinula sam sve sa sebe sem veša i obukla široku majicu i lagani šorc  koji mi je služio kao pidžama.Legla sam i bila sam spremna da utonem u sam,ali me sprečila jedna misao moglo bi se reć.

Škola

Zaboravila sam potpuno za nju.Skočila sam kao da me je nešto opržilo,spakovala sve za časove koje imam i našla odelo koje ću obuć.I tada sam mogla mirne glave da legnem i zaspim.

Bar sam ja tako mislila.
Počelo je da me bode to šta će mi ko reći i šta će ko misliti kada me vidi.Sigurno neće bit ništa lepo,pa zaboga kako bi i moglo biti lepo,za devojku koja se pokušala ubiti.Pokušaću da ne raegujem da uđem i jača nego pre,sa uzdignutom glavom.Tada će manje da ogovaraju,da izmišljaće svakakve laži o meni znam to,ali neću mariti za njih i njihova mišljenja.Vratiću se jača i bolja nego pre.

"Jutro"
Spremala sam se jako brzo jer sam kasnije ustala.Sišla sam dole i videla sestru i roditelje kako sede i piju kafu.Meni bi sada dobro došla jedna.Uzela sam svoju šolju i sipala tu crnu tekućinu.Uzela sam gutljaj i sklopila oči uživajući u gorčini.Onda sam već brže pila,jer mi je samo prvi gutljaj bitan,tada okusim celu čaroliju tog "napitka",kojeg ima i ružnog i lepog.Izlaskom iz kuće sam stavila slušalice u uši i krenula ka stanici.Hvala Bogu pa sam stigla na vreme,jer mi pešaka treba jako dugo.Sela sam u poslednju red spustila kapke i fokusirala se na pesmu koja je bila na redu ,,Evanescence-My Immortal" moja omiljena.Ukupno sve pesme od njih obožavam ali ova mi je najviše prirasla srcu.Pevušila sam stihove pesme i imala sam osećaj kao da još neko samnom peva,stvorio mi se ogroman osmeh na licu,ne znam kako i zašto,ali mi se sviđa taj nepoznati osmeh ili bolje reći osećaj.Pesma se završila,ali osmeh mi nije padao s'lica,mogu zamisliti  kako su me posmatrali.Nije me bilo briga,nisam se skoro iskreno nasmejala i to mi je baš prijalo.Ubrzo osmeh je spao,strah se pojavio.Ukočila sam se.

"Kreće ono čega sam se plašila"

[A/N]
Kraj 7. dela.
Pa ovaj deo je posvećen malenom Anđelu koji je umro zbog jebenog preloma ruke.

Anđele mali,počivaj u miru.❤

Tek sam sada shvatila da nisam ime devojke rekla.😂
Hvala na razumevanju i čitanju.

I sada ću stavljati datum kada sam objavila deo.

10.10.2016