2 meseca kasnije...
Mark
"Sta je sad opet?"-upita me Dzesika, vec vidno iznervirana mojim ponasanjem.
"Kako to mislis sta mi je?"-upitah odsutno.
"Ljubavi poslednjih dana si odsutan. Ponasas se kao da te nesto brine."-nastavi ona iznenadivsi me nacinom na koji mi je ovo rekla.
"Pa i brine me."-rekoh, ali ipak ne zeleh da joj kazem sta.
"Pa reci vise!"-rece povisivsi ton.
"A sta ocekujes da ti kazem. Vec i sama znas sta mi je. To mi je sto nemam pojma kako da povratim Saru."-rekoh ujedno ocajno i besno.
"Da je povratis? Zasto bi je vracao. Ona je vec nasa. Jede nam iz ruke. Drzimo je u saci. Konacno te voli, konacno nam veruje. Sta je tebi tu lose, sreco, ha?"-rece kroz blagi kikot.
"Da da voli me.. Ne voli ona nikoga osim Daniela. Tacnije njega u isto vreme i obozava i mrzi. I to je ubija. Od onog dana na groblju pa sve do danas postajala je sve hladnija i bezosecajnija. Ona se trenutno ponasa kao zivi mrtvak. Bez trunke emocija."-rekoh konacno.
"Pa to je donekle i dobro sreco. Videces na kraju ce nam plan uspeti."-rece lagano prilazivsi ka meni.
"To je tebi dobro, ha sreco,?! Pa pametnice moja, kako ocekujes majke ti da nateram nekog koji mrzi ceo svet da se uda za mene. Kako da je navedem da me zavoli kad joj je u mislima samo on. I volela ga ili ga mrzela uvek ce biti samo on! Razumes sad?!"-rekoh iznenadivsi sam sebe sa kojom kolicinom besa, a Dzesikine oci se odjednom skupise, a iz njih se mogla videti vatra. Besna je, jako.
"Hoces li vise prestati da se prenemazes?! Slusaj me pazljivo Mark, ima da sprovedem ovaj plan do kraja sa ili bez tvoje pomoci, ne zanima me! Briga me bre dal je bogatasica povredjena ili bilo sta drugo! Uradices sve sto je u tvojoj moci da je nateras da se zaljubi u tebe! Samo se nadam da se na kraju nece desiti obrnuto! Razumes sad ti mene, je li?!"-rece bukvalno unevsi mi se facu, bila je udaljena u mene mozda par milimetara i kunem se u tom trenutku sam samo zeleo da je poljubim.
"Kako to mislis obrnuto?"-rekoh ne pomerajuci se, a u njenim ocima se pojavi nesto nalik na suze,kazem nalik jer je nikada, doslivno nikada nisam video kako place.
"Znas na sta mislim.. Mogao bi ti da se zaljubis u nju i onda,.."-pokusa da kaze medjuti zastade posto joj zadrhta glas.
"I onda sta? Sta bi onda bilo sreco?"-upitah je sto neznije mogu stavivsi joj ruku na obraz.
"I onda bi plan propao. Sve bi palo u vodu zbog toga.."-rece pokusavajuci da sakrije istinu.
"Samo bi plan propao? Nista vise?"-upitah je okznuvsi joj usne.
"Bi jos nesto.."-rece podignuvsi pogled ka meni.
"Je li? A sta to?"-rekoh naslonivsi svoju glavu na njenu.
"Izgubila bih te... I to bi me ubilo.."-rece i u tom trenutku, kunem se prvi put videh suzu kako joj skliznu niz obraz.
"O ljubavi. Ne brini zbog tog. Ja sam samo tvoj i volim samo tebe. Sara mi je samo posao koji treba da dovrsim do kraja."-rekih spustivsi joj poljubac, a ona mi uzvrati, po prvi put sa toliki emocija da nisam mogao da se odvojim od nje..
Sara
__________________________________________________________________________________
"Saro jesi li sto posto sigurna u ovo sto radis?"-upita me Mark po ko zna koji put od jutros.
"Rekla sam ti sto puta i ponovicu ti i sto prvi. Sto posto sam sigurna u ovo sto radim."-rekoh opet, nadam se da ce ucutati vise.
"U redu onda. Bices sjajna direktorka. Zelim ti sve najlepse od srca."-rece on i ja u istom trenutku pozeleh da ga zagrlim, ali ne uradih to naravno.
أنت تقرأ
Mrzim što te volim
عاطفيةSara je imala naizgled savršen život. Porodicu prijatelje i ljubav. Sve dok se jednog jutra nije probudila u bolnici. I njen život se promenio iz korena.
