Dnevnik

Smeh...poniženja

Izašla sam i sve oči su bile uperene u mene.Digla sam glavu i krenula sa samopouzdanjem.Bilu su svakakvi komentari,ali iskreno nisam marila.Kada god bih pokleknula setila bih se njihove sramote,a to je da je većina izgubila nevinost sa 15/16 godina.Nisam imala nikada dečka,niti svoj prvi poljubac,većina bi se smejalo kada bolje razmislim svi,ali meni to nije bilo bitno ,jedino bitno sada mi je šuma.Da to zvuči glupo,ali meni jako važno.Ulaskom u školu,svi su počeli da se semeju,sem par njih koje nisam ni znala da idu ovde u školu.Nemam prijatelja u školi,jedno vreme imala sam prijateljicu.Devojku koja je tek bila došla.Koja je bila najbolja osoba za koju sam znala.Odjednom je upala u "popularno" društvo i zaboravila me u potpunosti.Mrzim te dvolične osobe.Ne znaju ko su zapravo oni sve dok im ne dođe iz dupeta u glavu.Smeh je još trajao,ali isključila sam se iz tog sveta.Gde li imam čas?Nisam znala,a i ko bi posle tolikog vremena ne idenja u školu.
Lagano sam išla ka ormariću.Spas mi je bio to što mi je ormar na kraju a pored mene je prazan tako da sam uvek sama tu.

Otvorila sam ga i uzela raspored koji mi je bio okačen na vratima.Uzimajuċi ga ispao je neki papirić zamotan.Sagela sam se ispravila i počela da čitam.

Zaprepastila sam se je mala reč.Zašto bi mi neko takvo nešto napisao,nije mi jasno.Život mi postaje sve čudniji i čudniji.

Kako god,više me ništa ne uzbuđuje.Zvono se bilo oglasilo tako sam morala brzo da vidim koji je čas i učionica,sve sam samo gurnula u ormarić zgužvala papir i stavila ga u džep.Svi su već ušli,bilo je sve tako tiho.Papiri pobacani po podu,čula se samo škripa starog prozora koji se njihao.Za oko mi je bilo zapalo nešto crno sa plavim šarama,ili bolje reći penkalo(ili penkala).Sagela sam se i pošla da je uzmem,ali me nečija ruka preduhitrila.Pogledala sam gore,ali nikoga nije bilo.Okrenula sam se i videla dečka sa kapom kako ide ka učionici.

Čudno,ha?!

I sada kada razmišljam,ne mogu da ga zamislim.Ma sigurno je neki umišljeni,i ne zanima me.Iskreno, jedino što me zanima jeste šuma,i misteriozna osoba,ugh šta bih sada dala da saznam ko je to!?

Pa vratimo se školi.

Sačekala me vrlo neprijatna situacija.Kada sam ušla svi su belnuli u mene,ali svi bukvalno,gledali su me i onda krenuli da se smeju.Svi su se smejali,barem sam ja tako mislila.
Razgledala sam i videla onog dečka što mi je uzeo penkalo,kada bolje razmislim možda je i njegovo.Sedeo je u zadnjoj klupi,sa glavom na rukama,a ruke su mi stajale ukrštene na stolu.Izgleda da je njemu sve ovo dosadno pa da ne bi gledao spustio je glavu,i meni bi bilo.Nisam ga znala od ranije,nisam ga viđala.Napokon sam otišla na svoje mesto i bacila se na stolicu.Na svakom čašu sedim u zadnjoj klupi do prozora.Ne zato što kao i obično budu devojke depresivne pa gledaju kroz prozor,Bože to je postalo tako kliše.Obožavam  da bacam stvari kroz prozor,pa se onda potrefi neki prolaznik kojeg pogodim nečim,nekada bacam gumicu papire,ma sve što mi se nađe pod rukom.Nastavnica je nešto predavala,pola sam slušala pola ne.Uzela sam žvaku iz torbe,i baš kada sam pošla da je stavim u usta,nešto me je pogodilo u glavu.Bio je to papir,ali ne onaj mali papirić već ceo list.Lepo presavijen jedno stotinu puta.Šta više koji đavo i papiri!?
Razgledala sam okolo,ali niko mi nije bio sumnjiv.Dobro sam sve proučavala sve,svaki deo lica koji bi mogao da ih razotkrije.Niko.
Svi su bili zauzeti svojim obavezama.Novog nisam ni gledala jer je bio u istoj pozi kao i kada sam ušla,da se brinem otišla bih da vidim da l' je živ.

Odmotala sam papir i još više se začudila.

"Javi mi se kada pročitaš! ;)"

[A/N]
Kraj 8. dela.
Pa šta li je to pisalo u prvoj porukici ha?
Nadam se da vam se sviđa.
Kako ste,kako ide škola?😂
Pa to bi bilo to.
Ovo je najduži deo ja mislim,i da sada idu sve duži.
Hvala na coveru smokexmirrorss
Votujte i komentarišite bilo bi mi drago,i lepo i ružno mi pišite to će mi samo pomoći sa radom.
Hvala na razumevanju i čitanju.

17.10.2016