Molim? Što? Kako? Zašto? Ništa mu nije bilo jasno. On je sam sebi postavljao ovakva pitanja, ali za Tijanu, a ne za sebe. Kako mi jej mogla ovo poslati. Ništa mi nije jasno. Pa nisam ja nju ostavio. I ja bih se trebao osjećati razočarano. Više je ne poznajem. I odlučio joj je vratiti poruku.
Molim? Jel se ti šališ? Pa ja bih trebao biti razočaran. Ali nisam, ja sam bijesan. Kako si mi mogla to napraviti? Zašto? Što sam napravio? Ma više i nije bitno kad je gotovo. Ali odgovori mi samo jel tebi naša veza išta značila? Jer meni je. I to puno.
Bolje bi joj bilo da mi odgovori. Nadao se odgovoru koji nikad nije došao. Od čekanja se umorio i zaspao na kauču.
-Dobro jutro. Mogu ti reći da se osjećam bolje.
-Znala sam ja da se samo trebaš naspavati. A sad idemo doručkovati. I ovaj dan će ti biti naporan, pretpostavljam.
-Imaš pravo. Danas idem do Petra da mu objasnim sve. Nadam se da će shvatiti zašto sam to morala napraviti.
-Ma hoće draga, shvatit će.
Znači tako. Ako baš želi bit će tako. Neću ni ja nju slušati niti joj odgovarati. Naš će odnos biti potpuno drukčiji. Razmišljao je o onome sinoć. Otišao je u kupaonicu i krenuo prati zube no čuo je zvono na vratima. Brzo se obrisao i otrčao do vrata.
-Ti si. Odlično, baš sam te planirao nazvati. Što to nosiš?
-Znam ja kad me netko trebe. Evo donio sam ti burek i jogurt.
-To brate, uvijek pogodiš što trebam.
-Hej pa nisam ja bilo tko. Ja sam Filip Fićo Fićki Labud!
-A nisam ni ja bilo tko. Ha? Tko sam ja?
-Ah, poznati svjetski rekorder u jedenju banana, jedan i jedini Petar Mungos!
-Tako je. A sad ozbiljne teme. Moram ti nešto reći.
-Pucaj.
Kad mu je sve ispričao Filip nije mogao vjerovati da je Tijana poslala tu poruku. Bilo je nevjerojatno da te netko tako ostavi i onda krivnju svali na tebe. Jednostavno nije mogao vjerovati.
-Nemoguće. Pa nije valjda.
-Oh da. Upravo tako.
Nije mi uopće jasna.
-Ni meni brate, vjeruj da nikad ne bih rekao da će to napraviti.
Dok su razgovaralii netko im je pokucao na vrata. Petar se odmah ustao i krenuo prema vratima kad ga je Fillip pitao što bi napravio da je to ona. Nije ništa odgovorio, samo je nastavio do vrata i otvorio ih. Filipovo pitanje se obistinilo. Tamo je stajala ona. Cura koja muje značila više od života, a sad ne osjeća ništa osim bjesa. On nije uspio izgovoriti ništa od šoka pa je Tijana prva počela.
-Mogu li ući, molim te? Moramo ovo raščistiti!
Petar se okrenuo prema Filipu što je ovome dalo znak da ode i ostavi ih nasamo. Pri izlasku mu je rekao ako nešto zatreba da ga odmah zove.
-Uđi, ne stoj tu. I budi kratka.
-Znam da sam te povrijedila..
-Ne znaš ti ništa. Ali dosta, ne želim slušati tu patetiku. Reci zašto si došla i možeš otići.
-Ali to želim. Želim da sve raščistimo. Želim ti objasniti svoj postupak.
To želiš, je li? Zar nisi imala priliku sinoć? Ne želim te slušati, dovoljno si mi pokazala svojim postupkom. Mislio sam nisi takva, ali sam se prevario, opet. Neću više. To je bio zadnji put. Petar kakvog si znala više ne postoji. Sad sam drugi čovjek.
-Vidim. Promijenio si se preko noći. Ali ne vjerujem ja u to.
-E pa vjeruj jer ako si ti to mogla zašto ne bih i ja. U čemu je razlika.
-Ti nisi ovakav. To je samo gluma. No uredu ako ne želiš da ti objasnim onda idem. Ali znaj da ću opet doći, ali još samo jednom jer ja te neću tjerati na nešto što ne želiš.
-Dao sam ti priliku sinoć no ti si odbila. Zaspao sam čekajući objašnjenje koje nikad nije ni trebalo, očito, stići. Ne želim se više vraćati u prošlost. Ostavi me i zaboravi me. Kad si sama donjela tu odluku mislim da je se trebaš držati.
-Zbogom Petre. Još samo jednom. Molim te dobro razmisli.
-Nemam o čemu. Razmišljao sam i više nego što sam trebao. Samo se drži svoje odluke.
-Zbogom.
Otišla je i ostavila svoj miris za sobom.
