Dnevnik

Izgubljenost

Šta se dešava!?

Znate osećaj kada vam je neko tako blizu i osećate tu blizinu,ali ne znate ništa .
Sama pomisao na to da me neko uhodi,koža mi se naježi.

Pokušavam da razmišljam o tome,i sada pa nadalje.

Samo..........sve ovo postaje jako jezivo.
Saznala sam za šumu,ali i za neku  osobu koja je posećuje takođe,i sada za ko god bio ovo.

Nije mi jasno,šta želi od mene.
Nisam popularna,niti lepa nešto,mislim nisam tip osobe koja misli za sebe da je ružna,nisam bogata, nisam ništa.

Šta bih značila nekome?

Zalepila sam obe poruke ovde,jer znam da ćeš ih ti čuvati najbolje.
Prva poruka mi nije jasna još uvek,i ne znam razlog nje.....

Bolje bi bilo da si meni rekla da te ubijem nego što si sama to pokušala.

XxX

Zastrašujuće zar ne?

Ne,ipak nije.
To je samo neki debil koji nema socijalni život,pa se brine za tuđi.

No,vratimo se školi.

Nisam više obazirala pažnju na ostale.Samo sam posmatrala njega.Jer ime mu ne znam,ne znam od kada ide ovde u školu,jer pre sigurno nije išao,i čudan je.Iako ga ne poznajem,bukvalno,osećam da nije kao ostali,možda i je,ali nisam sigurna.U svom tom posmatranju zaustavilo me zvono.Udaralo mi je bubne opne kao da mi neko pored uha lupa.Pogledala sam ka njemu,ali on ni makac,još uvek mu je glava na rukama.To me je iskreno malo zabrinulo.Krenula sam ka njemu,i lagano ga protresla.Pokazao mi je svoju facu koja je sve vreme bila prekrivena kapom.Otvorio je oči i kao da ga je nešto opeklo skočio sa stolice i zbunjeno me pogledao.I uradio nešto što me je začudilo.

Pokupio je stvari i prozborio mi da ga nikada više ne dodirnem,

ali ne na tako fin način.

Pa kroz zube mi je procedio "Nikada više me ne dotačinji"

Izgledao je ne besno,ne ljuto,već pogubljeno i uplašeno.

U tom trenu pomislila sam da sam se prevarila i da je kao i ostali,ali sada kada razmislim.Kako su me te uplašene zelene oči gledale tih par trenutaka,shvatila sam da je on samo izolovan,od svega.

Moram saznati nešto o njemu,a za početak njegovo ime i prezime.

Nisam sigurna kako,jer nisam baš društvena,a koliko vidim ni on.Jedino na času ako ga prozovu.

Samo moram pažljivo slušat i osmatrati,ne da budem uhoda,ali moram biti pažljiva.

Gladna sam.
Stomak mi pravi čudne zvuke,koji liče na urlike,pa kako i ne bi kada nisam jela skoro cela dva dana.
 

"Sada"(sada će ponekad bit dešavanja baš u tom trenu)

Silazim na donji kat pažljivo da ne bih pala jer mi se dešava da od velikog umora i svega što mi se izdešavalo da mi se zamanta u glavi i da izgubim ravnotežu,i vid.Ušla sam u kuhinju,u kojoj se nalazila moja sestra.Sestra sa kojom nisam reč progovorila već mesec dana i više.

"Aurora"rekla je mi je ime sa tolikim gađenjem.

"Losly"samo sam uzvratila jednako.

Uzela sam jogurt iz frižidera i vratila se pisanju.

"Pisanje"(ovo je kada piše )

Da,ja Aurora Stefanov sam odlučila da ću saznati nešto najosnovnije o tom dečku.

Dala sam zakletvu.Koja je upisana ovde s'tim je ne mogu prekršiti.Samo bih volila da ga upoznam.Ne znam zašto.Ja ništa ne znam.Iskreno taj dečko privlači moju pažnju.Da,da znam da ga ni ne poznajem,pa ja ne znam o njemu ništa,ali to ne menja moju pažnju.Pokušaću neprimetno da mu se približim,a ostalo će već samo da se odigra.

Shhh.
Ali taj za mene bezimeni dečko je jako privlačan i fizički i psihički.

Samo u svemu tome,ne smem zaboraviti i još jednu misterju.
A tu misteriju biće teško otkriti.

-Bezimeni
-Misteriozna osoba

To su mi tako reći "zadaci" koje moram uraditi,ali koji ne smeju imati grešku.Jer ako budu imali grešku,sve propada,zadatak više nije tačan,iako postavka možda jeste.

"Ponoć se bliži,a tako i odlazak."

[A/N]
Kraj 9. dela.
Nadam se da ste uživali.
Jako sam se trudila da ovo ispadne dobro.
Volela bih kada bi više votovali i komentarisali,jer stvarno je malo.Mislim nisam nezadovoljna,ali jako se trudim da ovo sve bude dobro i zanimljivo.

P.S

Napokon ime glavne ženske uloge.

Hvala na čitanju i razumevanju.

25.10.2016