Bila je hladna jesenja večer. U rukama mi je bio pištolj, u ruci mi se već skorila krv. Nisam mogla hodati dalje, pa sam unatoč buri , sjela na klupicu u parku. Duboko sam udahnula i gledala ljude kako prolaze kroz park. Bilo je tu par đaka , koji su se usudili proć parkom poslije škole, kako bi ispali face. Nakon njih prošli su zaljubljeni parovi . Par njih. Osjetila sam vibraciju u džepu i izvukla mobitel.
Hector.
Povukla sam zelenu slušalicu i javila se.
"Reci"-hladno sam odgovorila , dok je bura sušila moje usne , tjerajući ih na krv.
"Žao mi je."- rekao je , a ja sam se nasmijala i rekla :" Sve je u redu"
"Kad ćeš doma?"- upitao je svojim grubim glasom , koji je pokušavao da ublaži.
"Jednog dana"- rekla je tiho , ne misleći na isto što i on. Njegov dom bio je njihov stan, a njen dom ,eh to je bio dom u kojem je odrasla.
"Ne pizdi , čekam te na ulazu u park za minut"-rekao je hladno i poklopio.
Nisam se obazira na to. Ostala sam sjediti na klupi razmišljajući o jučerašnjem misterioznom gostu.
Moje misli prekinula je ,meni dobro poznata, truba auta. Hector.
On misli da će me ovako natjerati da dođem do njega. -nasmijala sam se svojim mislima.
Nema on pojma koliko se samo vara.
Ustala sam se i krenula dublje u park,a dalje od njega.
Truba je još svirala, a ja sam uzela cigaretu iz kutije i zapalila je.
Uvukla sam dim koji je ispunio moja pluća u sekund, zatim sam taj isti dim izdahnula napravivši pritom krugove.
Baš sam dijete, igram se s dimom.-opet sam se nasmijala .
Izašla sam iz parka, zvuk sirene Hecotroca auta je odavno prestao, al se škripa guma jako slabo čula. Ipak je on bio na drugom izlazu.
Pogledala sam na mobitel. Slika mene i njega sijala je na ekranu. Nas dvoje zagrljeni, sretni i nasmijani.
Ovo je bilo prije par mjeseci , što se promjenilo?! Vjerovatno je taj stranac kriv za sve...
