Dnevnik

Mrzim ga

Vukla sam nogu za nogom.Sa zaklopljenim kapcima.Umor je vladao mojim telom.Nisam spavala,nisam mogla.Uzbuđenje i iščekivanje je vladalo tada,i nisam razmišljala kako ću ujutro i u školi preživeti.Deku sam ostavila tamo kao i porukicu.
Porukicu u kojoj je samo jedan maleni znak.
Znak pažnje.
Jedan obični smajli,i ovako je glasilo.

;)
XxA

Kako ga vetar ne bi oduvao,stavila sam kamenčić na njega.
Bila sam na šta novo čekajući glupi autobus.Ne mogu da se zamislim kako sam debilno izgledala tamo neispavana sa podočnjacima do poda.Barem imam razlog toga.

Autobus bio je prazan,samo jedan stari dekica koji mi je uputio žalostan pogled.Nisam shvatila njegovo značenje,ali ok.

U školi je bilo sve uobičajeno,pogledi upereni u mene i moje podočnjake.Awh bilo je i komentara svakakvih,naravno ne lepih.Zvonilo je za početak,pa sam samo ušla u učionicu sela u poslednju klupu,i legla.Naravno ne bukvalno,samo sam glavu spustila.Sklopila sam oči sa nadom da uđem u svet iluzije.

Ne bih to bila ja kada me nešto ne bi prekinulo u ovome.U tom slučaju neko.

Bio je to uobraženi dečko od juče.
Seo je pored mene.

Gledala sam ga,ali nije obraćao pažnju na mene.

Samo sam izvela ono popularno kašljanje,i pridobila njegovu pažnju.

Samo je rekao malno "Mmm?"

Pa da rekla sam ne zna ni da priča kako treba,umišljeni debil.

                            . . .

"Zašto si ovde?"

"Jer mi je obaveza."

"Uhgg,samo idi sedi negde drugde."

"Zašto bih?
Ovde mi je super."

"E pa meni nije,i prva sam zauzela klupu,sad se skloni!"

"Neću,a i onako su sve ostale klupe zauzete."

"Nisu,eno vidiš imaš slobodno mesto pored neke devojke."

"Ta devojka verovatno ima ime,i ne ovde mi je baš udobno."

"Znaš šta!?"

"Šta?"

"Idi do đavola"

                            . . .

Tako da je ipak ostao da sedi.Nisam se obazirala na njega,samo sam uzela slušalice i pustila muziku.Crtkala sam po svesci sve što mi je palo na pamet.Sve dok mi ovaj dotični gospodin kojem ime ne znam još,nije izvadio slušalicu,i rekao da bih bilo pametno da pratim na času.

Zar sve upropasti!?

Ne mogu shvatiti da sam za njega pomislila da je drugčiji i bolji.Ustvari isti je kao svi,umišljen i idiot.

Ne,nisam nikakva maza,nisam odličan đak,nisam potištena devojka i depresivna,

ne samo ne volim da gledam sve ove lažove koji neko naziva prijateljima.

Možda jesam mlada,ali ne i glupa.
Zar vam nije lepše ostata sa strane,nego dobiti nož u leđa?

Lagano sam prosiktala kao i on juče.

Da me ne dira,i nek gleda svoja posla.

Prevrnuo je očima.

Da,ako šta mrzim,to je prevrtanje očima,ok je ako ja to uradim,ali neko drugi ne.Znam sebična sam.

Iscepila sam list i gađala ga njome.Na prvi mah mu nije bilo jasno,ali je posle shvatio,i samo uzvratio.

Obično nisam tip koji uzvraća,ali sada jesam.

Gađali smo se i onda nas je prekinula profesorica.

A kako?

Izbacila nas je,sjajno.

Pokupila sam stvari i izletela iz učionice.

Mrzim ga,doslovno,a i ne poznajem ga.

Otišla sam ispred škole i sela na obližnje stepenice.

Onda se i gospodin pojavio i izdrao se na mene.

On!
Na mene!

                            . . .

"Sada sam izbačen zbog tebe!"

"Joj,ti si prvi započeo,da si gledao svoja posla,možda i ne bi!"

"Samo sam te posavetovao!"

"Da li sam to od tebe tražila!?"

"Dobro,kriv sam!"

"Znam da jesi."

"Harry."

"Ha?"

"Harry,zovem se Harry."

"Mhmm"

"Mogu znati tvoje ime?"

"A...."

                           . . .

Prekinulo me je zvono,pa sam jednostavno odšetala malo bržim korakom od njega.

Nešto me muči sada.

"Da li bi se možda zbližili malo, da nas nije prekinulo?"

[A/N]
Kraj 11. dela.
Nadam se da vam se sviđa,hvala puno za sve.

Hvala na čitanju i razumevanju.

6.11.2016