Dust Bones [Punk Harry Styles] Serbian Translation

003

Pokreti su me ometali u spavanju.Zvuk motora me je probudio.Probudila sam se odjednom,razmišljajući gde se nalazim, i onda sam počela da se sećam svega.

Moj vrat je bio položen nazad,ležala sam lenjo na sedištu.Bolelo me je sve od nezgodne pozicije,ali nije me baš bilo briga kada sam podigla glavu.

Napolju,sa moje desne strane,bio je bazen mraka.Ispred mene su bila svetla koja su služila da se put vidi noću.Podigla sam glavu i polako je okrenula,trljajući oči,tiho posmatrajući Harry-jevu figuru.

Stav mu je bio prav,miran,i sedeo je isto kao i kada sam zaspala;jedna ruka na volanu, i kada sam mu pogledala lice,izgledao je malo umorno.Činilo mi se kao da se vozimo satima,i ne shvatam ga.Mora da ima nekog robotičkog objašnjenja.

Umesto pitanja koliko ima sati,pogledala sam sat pored radia,i videla da je 3 ujutru.

Da li je znao da sam budn? Da li ga je bilo briga?

Verovatno ne,razbudeći se,i protljajući oči još jednom,zevnula sam jednom i gledala kroz prozor u put.

Čudan mi je njegov glas,način na koji priča.Niko ne bi mogao sedeti satima u ovom autu u tišini,sa društvom poput Harry-ja.

Uzdahnula sam,stavljajući ruku u krilo.Želela sam nešto da jedem,ali sam se plašila da ga pitam.Plus,bilo je 3 ujutru,jelo bi jednostavno moralo da sačeka.Jela sam pre nego što smo krenuli,ali nažalost,obožavam hranu.

Znala sam da je pištolj koji je napunio verovatno sklonjen kada sam legla da spavam, i kada sam prestala da ga iritiram.

"Ne stajemo u neki motel ili nešto?" -napokon sam ga pitala,okrećući glavu ka njemu.

Nije odgovorio- kao i obično.Njegova jedina reakcija je bila da je gledao pravo.

I više nego spremna da krenem,samo sam uzdahnula.Dovodio me je do ludila time što ništa nije govorio.Tražeći po džepovima,našla sam svoje labelo.Poslednjih dana,usne su mi bile jako suve i ne mogu da shvatim kako ljudi žive bez labela.

Voćan miris je učinio da mi krče creva.

"Da li ćemo ikad da stanemo negde da jedemo?" -opet sam ga pitala

"Mnogo sam gladna,izvini što ti smetam,i znam da je 3 ujutru,ali-"

"Nemoj da me nateraš da te upucam."

Usta su mi se osušila.Nije bilo bitno kakvu vrstu labela imam,bila su suva,i sigurna sam,bila su otvorena toliko da će mi vilica ostati takva.Njegov glas je bio tako..dubok,gladak kao puter,ali opet hrapav.Njegov akcenat je bio Britanski,a to me je nateralo da mi srce ode u stomak,a to je uglavnom izazivao šok.

Nemoj da me nateraš da te upucam.Prve reči koje je Harry rekao meni,bile su na neki način ucena;mada i nije iznenađujuće uopšte.Njegove reakcije su bile i više nego dovoljne da zaključim da me uopšte ne gleda kao šarmantnu osobu.

Toliko sam želela da se svađam sa njim,da bi nasavio da priča sa mnom.Ja sam žensko.Normalno da volim da pričam.A on je samo jedan dečko koji će me dovesti kući, i skinuti me sa svojih leđa.Poprilično sam dosadna,moram da priznam,ali stvarno ne želim da njegov glas nestane tokom puta.Ipak,znala sam da su to verovatno jedine reči koje ću ikada čuti od njega.

Ništa više nego i obično.

Tišina.

*

Spavala sam još nekih 2 sata dok sunce nije izašlo.Otvorila sam oči i gledala u zrake sunca koji su bili jaki.Vizijami se poboljšala kada sam pogledala kroz prozor,shvatajući da smo na benzinskoj pumpi,u nekoj nedođiji,a Harry je nedostajao za vozačevim mestom.