Pakt

1-"Rođendanska zabava"

-Neću više ni reči da čujem Faye. I sama dobro znaš koliki je rizik! - tatin dominantan glas ispunio je naš mali, skroman stan- Večeras je pun mesec. Moraš ostati kući!
-Ali tata, večeras je Rebekin rođendan.. Nikada mi neće oprostiti ako se ne pojavim. Bar na pola sata.
Prišao mi je bliže, unevši mi se u facu-Zamisli tek koliko neće pričati sa tobom kada se preobraziš u vuka na njenoj zabavi.
Prevrnula sam očima cupkajući nestrpljivo. On je uzdahnuo, a zatim rekao poslednju rečenicu, pre nego što je izašao iz stana : - Ova rasprava je završena
Sačekala sam da se odveze tamo gde se uputio, bio je vrlo tajnovit i nikada nisam znala gde je, pa sam istrčala iz stana i uputila se ka svom omiljenom mestu za razmišljanje. Bila je to pećina u kojoj smo provodili dane kao čopor sve dok nismo sebi našli stan. Nisam se plašila da zalazim duboko u šumu jer sam praktično odrasla u njoj. Sela sam na hladnu stenu u pećini sakrivenoj u najdubljem predelu gustog zelenila. Naslonila sam glavu na šake i uzdahnula. Moj otac je često bio malo grub, ali to je jednostavno kakav je bio. Navikla sam na to. Neko vreme sam uživala u tišini i taman kada sam odlučila da je vreme da se vratim kući, začula sam korake. Neko je hodao četvoronoške. Okrenula sam se ka mestu odakle je dopirao zvuk a ispred mene se stvorila prilika. Potpuno go dečko prišao mi je sa velikim osmehom na licu i ne mogu da kažem da je to bilo jedino veliko na njemu. Khm. Ako me razumete.
-Kako sam znao da ću te ovde pronaći- Gabriell je prošao rukom kroz svoju zlatnu kosu smeškajući se zadovoljno. On je bio moj prijatelj koga znam od kad smo oboje bili bebe. Ceo život se moj otac brinuo o njemu i primio ga je u svoj čopor kao siroče i nezbrinuto dete o kome je vodio računa. Bio mu je kao sin.
-Neko je danas neraspoložen- konstatovao je samouvereno ne skidajući osmeh s lica
-Nije ništa- slegnula sam ramenima trudeći se da ne gledam u njegovu muškost, ali verujte mi bila je upadljiva.
-Nemoj ni da pokušavaš da kriješ nešto od mene.
-Očigledno ti ne kriješ ništa od mene- pokazala sam rukom ka njegovom međunožju.
-Ma hajde- osmeh mu je postao još veći i vragolastiji - Nemam šta da krijem. Nije ništa što nisi videla.
Bio je u pravu. Kao mali stalno smo goli trčkarali okolo i kao mali mislim do pre godinu dana, ali nisam bila naviknuta na to više otkako živim normalan život. Da, moj otac je odlučio da je za mene to najbolje i jedino vreme kada sam vukodlak to je kada je pun mesec. U međuvremenu sam obična devojka.
-Je li škola u pitanju malena?
-Gabriell- porumenela sam čuvši reč "malena". Bio je stariji od mene pet godina- Sigurno ne bih dolazila ovde samo zbog škole- nisam skidala ruku sa očiju skrivajući sebi pogled sa njegovog nagog tela
-Pa šta je onda? - seo je pored mene na stenu gledajući me duboko u oči
-Znaš kakav je moj otac- izdahnula sam
-Kao Alfa? Veoma je strog i nekada čak naporan ali je vrlo dobronameran i požrtvovan
-Nije ni malo drugačiji kao roditelj- prevrnula sam očima grizući se za usnu
-Siguran sam da je to za tvoje dobro- stavio mi je ruku na rame tešeći me.
Znala sam da je u pravu,ali nisam htela da prihvatim činjenicu da nema toliko poverenja u mene. Pa odrasla sam dovoljno i već sam iskusna da mogu sama da prebrodim pun mesec. A i uostalom nikada nebih povredila Rebeku. Ustala sam nervozno sa kamena. Morala sam dokazati ocu da greši. Morala sam mu dokazati da sam spremna. Iskrašću se večeras iz kuće i otići ću na žurku, a kada on bude video da je sve u redu konačno će moći da me tretira kao jednog od njegovih vukova, a ne kao malu nesposobnu devojčicu koju treba da zaštiti.
-Gabriell, učini mi uslugu i odvezi me do kuće
Ustao je sa kamena otkrivajući svaki savršeno izvajan deo njegovog tela. Na trenutak sam zaboravila na činjenicu da je bio go, pa sam zinula pri prizoru,ali brzo sam se povratila i zažmurila- Ali prvo se obuci.
GABRIELL'S P. O. V.
Dok smo stajali tako shvatio sam da više nismo mali. Da je davno prošlo vreme kada smo se igrali u lišću. Nisam ni primetio koliko je porasla i koliko se prolepšala. Nekada je za mene bila mala slatka Faye. Sada više ništa među nama nije isto. Nekada sam bez problema stajao nag pred njom, a sada me njeno prisustvo uzbuđuje i stvara vrlo nelagodnu atmosferu. Trudio sam se da delujem što smirenje i prirodnije sam mogao, ali kada sam primetio rumenilo na njenim obrazjma shvatio sam da ovo više nije prirodno. Ishitreno sam podigao odeću sa dna pećine i navukao je na sebe, a zatim je odveo do kola. Jedna stvar se nikada nije menjala, uvek sam bio taj koji je vodio računa o njoj. Obećao sam Jefferyju to. Pogotovo danas. Znali smo u kolikoj je opasnosti bila i ja sam imao zadatak da je držim na oku. Ne znam zašto mi toliko veruje kada zna koliko sam slab na nju,koliko me dekoncentriše to što mogu sigurno da čujem njene otkucaje srca i svaki dah. -Gabriell? - njen nežan glas vratio me u realnost- Da li si dobro?
-Šta si rekla? - pokušao sam da se prisetim poslednjeg što je izgovorila
Nasmejala se na moju nespretnost i ušla u auto, a za njom i ja:
-Pitala sam te šta si radio u šumi.
Kroz glavu mi je prošlo trista razloga zbog kojih ne bi trebalo da joj odgovorim na ovo pitanje, ali ipak se nisam mogao braniti ćutanjem.
-Imao sam nekih poslića. Ništa što bi tebe trebalo da brine.- izbegavao sam da joj u potpunosti odgovorim- Ti bi samo na školu trebala da se fokusriaš.
-Nemoj sad i ti da mi držiš predavanja- nervozno je odbrusila- Niko me ne gleda kao jednog od vas.
-Ti nisi jedna od nas- hladno sam joj odvratio- Od takvog života otac pokušava da te zaštiti.
-Ali ne može samo da potisne ono što jesam i da se pravi da sam normalna- prekrstila je ruke ljutito na grudima povisivši ton
-Veruj mi kada ti kažem da ne znaš koliko si srećna što možeš kolko tolko normalno da živiš. Zavidim ti. Jednog dana ću i ja tako. Pobeći ću od svega i započeti normalan život.
Dugo sam sanjario o tome,ali znao sam da je to bilo više od sna. Taj dan se bližio. Znao sam da čim završim svoju misiju i zaštitim Faye moći ću konačno da počnem ispočetka.
-Mi ne možemo da vodimo normalan život- Kao hladna voda, zapljusnula mi je realnost u lice- Zato što mi nismo normalni.
-Ne maštaš li ikada o tome kako bi ti bilo da si bar na jedan dan obična?
-Svaki dan mi je takav. Maštam o tome da konačno budem ono što jesam. Da učinim oca ponosnim i pokažem mu da sam spremna za ovakav život.
Bila je tvrdoglava, ali posebna. Iako su se naši snovi razlikovali i ona i ja smo bili isti-istrajni u onome što smo želeli. Samo da sam znao kuda će ovo veče dovesti...
Ostavio sam je ispred ulaznih vrata i mahnuo joj još jednom dok se nisam odvezao natrag ka svojoj jazbini i čekao da padne mrak.
FAYE'S P. O. V.
-Gde si bila do sad? - tata mi je ljutito prišao
-Bila sam sa Gabriellom.
-Znaš li kolko je sati? Uskoro će pun mesec a ti mi se tu smucaš sa lutalicama. - povisio je ton
-Nemoj tako tata, on je dobar.
-Dobar prema tebi zato što mora. Znaš da ne volim da te vidim s njim. - prevrnuo je očima- Jesi li spremna?
-Za krevet jedino- iznenadila sam ga ovime-Večeras me nećeš vezivati kao psa za radijator.
-Faye...
-Ne pristajem na to i tačka. Radi šta hoćeš ali nećeš me vezivati ponovo.
-Dobro- rekavši to izašao je iz sobe i okrenuo ključ- Ovo je za tvoje dobro
A mislio je da će me obična vrata držati dalje od onoga što sam isplanirala. Kada je sat otkucao ponoć, počela sam da osećam moć punog meseca i snagu koju mi je on slao, ali sam morala da se suzdržim i pokušam da ostanem pribrana dok sam se iskradala kroz prozor. Bilo je jednostavno- otići na rođendan, čestitati drugarici i vratiti se kući u jednom, čovečjem komadu što bi pokazalo tati da ja imam kontrolu nad situacijom. Uspela sam da preskočim ogradu i uputila sam se ka Rebekinoj kući. Živela je samo par blokova od mene. Kada sam konačno stigla, zaslepela su me jaka svetla i ošamutila me glasna muzika. Mogla sam da čujem komešanje ljudi skoro potpuno jasno što je bilo dejstvo meseca. To me je malo omelo i pokušavala sam da se vratim u kontrolu, ali nije mi uspevalo sve dok me nečiji stisak nije trgnuo iz košmara.
-Faye! - Rebekkah me zagrlila
-Srećan rođendan- povikala sam, razmlataravši se rukama oko sebe, pokušavajući da delujem kao da je sve pod kontrolom iako sam je polako gubila, a nisam to sebi htela da priznam.
-Kad si stigla? - iznenađeno me gledala
-Nedavno- glasovi su postajali sve jači i polako sam ponovo upadala u vrtlog komešanja, pa sam morala da ubrza sve- Došla sam samo da ti čestitam.
-Ma daj. Nemoj da me zezaš- namignula mi je, -Ostani na jednom piću. Ne može ti naškoditi.
Bila je u pravu. Ne može naškoditi,ali znala sam da to nije bila baš pametna ideja.
-Ne bih trebala- nisam ni uspela da dovršim rečenicu, a već me je odvukla unutra i za nekoliko sekundi nalivala sam nekoliko čaša viskija i tekile sve do momenta kada nisam htela da odem više kući. U prevodu, potpuno sam izgubila kontrolu. Pun mesec je sve jače delovao na mene, a i alkohol i polako sam počela da se preobražavam a da nisam ni primetila.
GABRIELL'S P. O. V.
Znao sam da nešto nije u redu čim je Fayein prozor bio širom otvoren. Zabrinuo sam se i krenuo ka vratima kada sam čuo lupnjavu koja je dolazila iznutra. Nisam oklevao, srušio sam vrata i zatekao neverovatan prizor. Na podu je ležao moj alfa, polumrtav, ranjen i nemoćan. Bio sam spreman na sve da ga zaštitim i uputio sam se ka njemu, kada me njegov glas zaustavio:
-Nađi Faye- jedva je prevalio preko usana teško dišući.
Pogledao sam na vrh stepeništa na kome je stajao Christian. Crnom kosom je ostavljao neki taman utisak kada biste ga pogledali, bledog tena kao vampir, a pogleda tamnog, pokvarenog. Hteo je da preuzme vlast. Znao je da ako večeras ubije alfu, njegova će moć preći na njega,ali izgleda da je tražio više. Tražio je potomka. Nekoga ko ugrožava njegovu vlast. Sve dok je ona živa, nikada neće biti miran. Stajao je i posmatrao me njegovim tamnim očima, najzad skočivši na Jeffryja da završi ono što je započeo. Zalupio sam vratima i brže bolje krenuo u potragu za Faye. Mogla je biti bilo gde, ali je u velikoj opasnosti. Za njenog oca, više nema nade sada sam samo morao nju da spasem. Trčao sam u nadi da ću je pronaći i da sam se uputio na pravo mesto. Brbljala je o nekakvoj žurki. Zaustavio sam se kada sam čuo glasnu muziku i uputio se pravo ka kući koja je blještala. Ušao sam u ogromno dvorište puno ljudi prelazeći pogledom po gužvi i tražeći smeđokosu devojku sa samo jednim na umu, a to je da je zaštitim. Nakon nekog vremena video sam hrpu ljudi koja se okupila oko nečega i prišao sam izvoru od kojeg je dopirala huka. Na podu je ležala upravo devojka koju sam tražio, a svi okolo su paničili.
-Šta se desilo? - upitao sam plavušu pored nje
-Ne znam, samo se onesvestila i počela joj je krv iz nosa.-zabezeknuto mi je odgovorila
-Da li je pila? - prišao sam joj opipajući joj vrat da proverim ima li pulsa
-Vrlo malo- slegnula je ramenima postiđeno
-Bar deset viskija i par tekila- dodao je neki dečko dok se teturao smejući se.
-Da li ste zvali hitnu?
Prodrmala je glavom levo-desno.
-Odlično- konstatovao sam i podigao je sebi u naručje
-Hej ko si ti uopšte i zašto je odvodiš?_ plavuša se prodrala, ali sam je ignorisao i bez obzira što je pretila policijom, samo sam dobacio:
-Dokazala si ti kakva si joj prijateljica.. Na šta se snuždila.
Faye se polako menjala i postajala je vuk, ali pošto je pila to je samo usporilo proces jer nije ranije navikla na toliku dozu alkohola i organizam je trebao da se leči od toga kao da je nekakva bolest. A vukodlaci imaju pojačano lečenje i imunitet što je u ovom slučaju bilo odlično jer je usporilo menjanje. Morao sam je odvesti na sigurno
Drži se Faye... Pomoći ću ti.