Prolog

16 2 0
                                    

Bilo je to kišno i maglovito veče. 

Užurbano je koračao, nespretno preskačući blatnjave bare kojih je bilo na svakom koraku.

''Kakav usran grad i kakvo usrano vreme.'' pomislio je dok mu je donja vilica blago podrhtavala od hladnoće. ' 

Prisećao se dana koje je proveo u Kaliforniji i hvatala ga je sve veća i veća nostalgija.

Šta ga je nateralo da se preseli u ovu zabit? Ionako nije uživao u svom poslu. Nije mogao da trpi onu hrpu razjarene, nezahvalne, bogataške dece. Još je bio mlad čovek, a ovo nije bio život koji je on zamislio za sebe.

A ne, nikako.

On je sebe video kao uspešnog i ostvarenog matematičara u udobnoj kancelariji. Oduvek je želeo da bude član nekog interesantnog naučnog rada.

Bio je i ostao veliki potencijal.

A pogledaj ga samo gde je završio. Gotovo da je sažaljevao sam sebe. 

Dva, tri puta je opsovao kada je pored njega projurio automobil, pritom mu potpuno kvaseći celu nogavicu.

''Sranje!'' progunđao je, ali je vrlo brzo nastavio sa hodom, gledajući pravo u zemlju. 

Uvek je tako hodao jer nije voleo kontakt sa okolnim svetom. On nije bio osoba koja je želela da ikome uzvrati osmeh, a kamoli da nekome poželi dobro jutro.

Užurbano je skrenuo ka malom puteljku iza šume. To je bila prečica koju je uvek koristio kada bi želeo da brže dođe do kuće. Bila je nesigurna i komplikovana, ali zaista nije želeo da mu se ručak ohladi, a ionako je već bio sav mokar.

Par minuta je u tišini hodao, sam sa svojim mislima a onda je iznenada začuo nečije korake.

Šta li je to bilo?

Podigao je glavu.

Ispred njega nije bilo nikoga. 

Naglo se okrenuo iza sebe, pomislivši da ga neko možda uhodi.

Ni tamo nije bilo nikoga.

''Ludim li ja to polako?'' zapitao je sam sebe sa neodobravanjem, a onda je opet spustio pogled i krenuo ponovo da zakorači kada je iznenada u predelu donjeg dela leđa osetio oštru bol i jak stisak.

Iz njegovih usta uspeo je da izađe samo blagi krik iznanađenja.

Pogledao je ka zemlji i video lokvu krvi koja se mešala sa blatom iz jedne bare.

To je bila njegova krv. Ubrzo je ležao u lokvi svoje krvi.

Pre nego što je stigao išta drugo da pomisli, zemlja se zavrtela, a sve oko njega je postalo crno.


The TurnoverWhere stories live. Discover now