The Turnover

1.

Nestrpljivo je cupkala nogom dok je stajala ispred velikog, ograđenog ulaza svoje vile.

Laura nije volela da čeka, zapravo - mrzela je da čeka. Nije podnosila ljude koji kasne i smatrala ih je neodgovornim, lenjim i potpuno neostvarenim u životu. 

Zašto bi ona trošila svoje vreme na nekoga ko nije dobro rasporedio svoje?

Bacila je pogled na svoj nežni, srebrni sat marke 'Cartier' koji je pre samo nekoliko dana dobila na poklon od oca za dobar uspeh i za zalaganje u školi.

Bilo je 10 do 9. Već su itekako kasnile. 

Laknulo joj je kada je u daljini videla siluete svojih drugarica.

''Konačno'' pomislila je iznervirano, međutim kada su joj prišle sa svakom se srdačno pozdravila, grleći ih i razmenjujući sa njima po dva poljupca u obraz kako su to uvek i radile.

''Oprosti što kasnimo, Ashley je videla jednog zgodnog dečka na ulici i morala je da stoji i gleda u njega tri godine!'' rekla je Barbara smejući se i kolutajući očima.

''Nije istina!'' pobunila se Ashely gurajući je u rame u znak neodobravanja. Candice se samo nasmejala dok je jela zadnje ostatke svog voćnog jogurta. To je bila njihova tradicija. Uvek bi na putu ka školi i u povratku iz škole jele voćni jogurt. Bio je niskokaloričan i poslužio je kao odlična zamena za nezdravu hranu.

''Samo požurite več jednom'' reče im Laura nestrpljivo pokazujući ka kolima. 

Njen privatni šofer, Derryl, otvorio im je vrata i svakoj posebno pomogao da uđe i smesti se na prostrano zadnje sedište luksuznog Rolls Roycea. 

Bilo je već 5 do 9 kada su krenuli. Laura se ugrizla za usnu. Danas nije smela sebi da dozvoli da ovoliko zakasni. Pogotovo ne sada kada je trebala da stigne da svima podeli pozivnice.

Kao da joj je pročitala misli u tom trenutku je Candice uzbuđeno uhvati za ruku,pritom bacajući praznu čašicu od jogurta kroz prozor.

 ''Mogu samo da zamislim koliko si uzbuđena zbog tvog rođendana u sledeći petak! Biće mega dobro zar ne?''

Laura joj se kiselo nasmejala. 

''Naravno da hoće'' uzvratila je.

''Nadam se da će tamo biti slatkih momaka'' dodala je Ashley veselo.

''Opet ti o tome!'' razjareno se prodra Barbara, a onda opet nastade čitav minut gurkanja i kikotanja u kolima.

Laura trenutno nije mogla da učestvuje u tome.

Zamišljeno je gledala kroz prozor, polako ponovo u glavi razrađujući svaki detalj o žurki koja će se odigrati u petak.

To je morala da bude najbolja žurka godine.

To se od nje očekivalo.

Nije smela da dozvoli da se išta neočekivano desi.

Ne sada.

''Isac pravi mini žurku za probrano društvo u ovu nedelju'' reče Barbara i to trgnu Lauru iz sveta maštanja. ''Znajući njega biće to skroz divlja žurka!' dodala je Ashley namigujući im. ''Idemo li sve?''

Sve tri potvrdno klimnuše glavama, a onda se okrenuše ka Lauri.

Par sekundi je gledala u prazno, a onda se nasmešila potvrdno klimajući glavom.

''Da,naravno da idem, pa kako da propustim tako nešto?'' 

Sve su se zakikotale i nastavile sa pričom.

Laura nikada nije propuštala dobre žurke. To je bilo njeno glavno pravilo. Da bi ostala pri samom vrhu morala je sebe da okružuje sa dobrim društvom i morala je biti viđena na dobrim mestima u dobro vreme.

Bilo je već 9:10 kada im je Deryll pomagao da izađu iz kola kako ne bi na prljavom pločniku van škole uništile svoje skupe cipele. Kasnili su već 10 minuta. Sjajno.

''Požurimo,molim vas'' užurbano im reče Laura dok su se pele školskim stepenicama ka ulazu.

Ušla je prva u školski hol i videla potpuno neočekivani prizor.

Nije bilo žurbe, učenika i nastavnika koji su kasnili na časove niti domara koji je uvek prolazio tuda nakon početka prvog časa radi svakodnevnog obilaska. Sve je bilo prazno, samo je sekretarica, stara gospođa Cooper sedela za velikim drvenim stolom, užurbano pišući nešto dok su joj naočare nestabilno stajale na samom vrhu nosa.

''Šta se ovde dešava'' prošaputala je zbunjeno Ashely dok su prilazili stolu gospođe Cooper.

''Ne znam, predpostavljam da ćemo sada saznati'' reče Laura.

Gospođa Cooper podiže pogled sa svojih papira a onda iznenađeno i strogo uzviknu kada ugleda devojke koje su joj se približavale.

''Deco, šta radite ovde?''

Laura je upitno pogleda. Nije volela kada bi osoblje podizalo ton tokom razgovora sa njom. 

A ona je svakog ko bi radio u bilo kakvoj vrsti privatne ustanove koju ona plaća smatrala svojim osobljem.

''Došli smo na nastavu. Petak je. Radni dan'' rekla je grubo, pritom cupkajući nogom. ''Ili možda nije došlo do neke promene a da mi nismo obaveštene?''

Gospođa Cooper skinu naočare i spusti ih na sto. Bila je starija žena lošeg držanja, izboranog lica i natapirane ogromne kose. Njen ljutit i strog izraz lica pretvorio se u nešto što je izgledalo poput tužne grimase.

''Mislila sam da svi učenici znaju'' rekla je polako. ''Sigurno je naša greška, izvinjavamo se''

''Znaju šta?'' upitala je Laura nestrpljivo. Osetila je kako se Ashley,Candice i Barbara polako povlače par koraka unazad, kao da žele da izbegnu nevolju.

Gospođa Cooper je tužno počela da odmahuje glavom.

''Škola danas ne radi deco. Zatvorene su sve škole u gradu. Danas je objavljeno na svim vestima i u novinama. Zato smo i pretpostavili da svi učenici znaju. Ipak, naša je dužnost bila da poruka do svakoga dođe i zato vam se izvinjavam. Vanredno je stanje. Ovih dana se desilo previše ubistava, a skorašnje ubistvo vašeg nastavnika matematike, gospodina Fernea je ono što je prelilo kap u čaši. Svi smo u šoku od tog incidenta. Smatramo da nije pametno da iko od vas previše napušta kuću ovih dana, bar dok se taj užasan ubica ne uhvati jednom za svagda.''

''Strašno!'' 

''Nismo znale...''

''Kakva nesreća!''

Laura je čula svoje drugarice kako komentarišu iza nje.

Ne ovo se ne dešava.

Ne sada.

Laura je iz sve snage ugrizla svoju donju usnu, tako da je u ustima ubrzo osetila ukus krvi.

Gospođa Cooper je tužno klimnula glavom.

''Veoma je tužno, ali sada svi moramo brinuti o svojoj bezbednosti. Zato bolje odmah krenite kući, ovih dana se pričuvajte''