Odmah potom je izvadila mobitel iz svoje crne male torbice i nazvala Maju. No od nje nije bilo odgovora. Ostavil ajoj je poruku na glasovnoj pošti – Trebam te. Nazovi me čim budeš mogla.
Možda sam joj trebao dopustiti da obajsni. Ma ne, ovako je bolje. Da mi je htjela objasniti rekla bi mi sinoć.Stvarno ne znam što se s njom događa. Promijenila se. Razbijao je glavu Petar o svemu što se dogodilo. I napokon na kraju je zaključio da ipak treba o svemu najprije razgovarati sa svojim prijateljem. Odmah ga je nazvao:
-Hej stari. Slušaj, Tijana je otišla. Molim te dođi. Znam da ti je tlaka, ali stvarno te trebam.
-Ma brate, nemaš brige. Znaš da sam tu uz tebe. Eto me odmah.
Nisu ni završili razgovor kad mu je netko pokucao na vrata. No dok ih je otvarao iznenadio se.
-Pa kako si tako brzo.. Otkud ti?
-Zar se tako dočekuje ljubav svog života?
-Rekao sam ti sve što sam imao za reći. Pusti me na miru!
-Ali ja tebi nisam ništa rekla.
-Ne želim te slušati. Gubi se iz moje kuće!
-Petre, čula sam što ti je Tijana napravila. Ja ti to nikada ne bih napravila, znaš to. Ti si mi sve u životu. Nemoj mi reći da ti ono što smo imali nije ništa značilo.
-Ema, pusti me na miru! Znaš da među nama nikada ništa nije bilo!
Baš u trenutku kad je sve htio pobacati sa stola netko mu je opet pokucao na vrata, ali ovaj put taj netko nije čekao da se vrata otvore već je sam ušao.
-Bratee, stigao sam i nosim.. Opa imaš društvo. Pa najbolje da ja odem, ha?
-Ne, ona je na odlasku.
-Da, baš sam krenula. Petre nastavit ćemo ovaj razgovor.
-Zbogom Ema!
Ema je otišla, a njih dvojica su nastavila razgovor.
-Znači Ema. To je ona cura što je već bila ovdje?
-Da. Progoni me, a ni sam ne znam zašto.
-Pa nešto si sigurno napravio.
-Ali u tome i je problem. Ništa nisam napravio. Umislila je da smo mi kao nešto imali, neku aferu, nemam pojma ni sam. No od toga nije bilo ništa, vjeruj mi, pa nikad ne bih prevario Tijanu, a pogotovo ne s takozvanom prijateljicom!
-E moj prijatelju, imat ćeš ti puno problema, vidim ja. A sad reci što si me zvao.
-Ma znaš da je bila ona tu. I tako smo pričali. Htjela mi je sve objasniti, ali ja je nisam htio slušati.
-Molim? Pa zašto? Koliko znam htio si da ti objasni zašto je to napravila.
-Da, ali pravi me budalom. Zaspao sam čekajući njezin odgovor. Samo me vuče za nos. E sad, rekla mi je da će doći još samo jednom kako bi mi objasnila, ali ako je ne budem htio slušati više neće dolaziti. Što da radim?
-Pa to je bar lako. Želiš li znati ili ne?
-Pa znaš da želim!
-E pa onda nema razmišljanja. Poslušat ćeš je i onda ćete zajedno odlučiti što i kako dalje.
-Ali...
-Nema ali! Zaslužuješ znati! Jasno!
-Jasno.
-I to odmah joj pošalji poruku kako si se predomislio i da želiš čuti što ima za reći. Hajde, odmah!
