Let it go.

Njen hladni neuredni krevet bio je prazan.Napistila ga je rano ujutru kako bi se spremila za novi dan.Ona je bila sasvim normalna devojka koja je živela normalnom životom.Nije bila jedna od onih koje idu na žurke svake večeri i menjaju dečka na dva dana.Iako je to oduvek želala da bude.Ovde je živela usamljeničkim životom.Mnoge devojke bi htele da budu na njenom mestu, ali ona je sanjala o slobodi.Sanjala je da bude daleko od ovog zamrznutog kraljevstva usred nedođije.Zašto?Zato što nije imala prijatelja.Imala je celu vilu za sebe, usput i veliko dvorište i oko 30 čuvara.Ha, kao da je i mogla da pobegne, izgubila bi se na prvom koraku.Njene svetle oči lutale su po visokim zidovima palate.Niska platforma njenih štiklica lupkala je mermernim stepenicama, taj zvuk je ozvanjao njenim ušima svakog jutra.

’Dobro jutro gospođo Smith, kako ste danas?’ pružila je ruke ka svojoj strajoj učiteljici koja je sedela na kauču i ispijala svoj sveš čaj od nane.To je bio njen omiljeni i Bella je to znala, zato ga je i imala u svojoj kuhinji, zbog nje.

’Oh, sunašce moje.Pa,kao i uobičajeno.Sasvim dobro, za razliku od vremena napolju.Jesi li za jedan čaj? Nežni glas s britanskim akcentom je ispunio separe u kome su sedele.Bella brzo protrese glavu zatim dohvati olovku i svesku sa stola ispred nje.Brzim pokretima ruke napisala je naslov današlje lekcije, nakon čega je gđa.Smith otvorila obimu knjigu iz matematike.

’Vidiš,  k se proširava tako što ga nakon množenja sa q podelimo sa p’ prstom je pokazivala ujedno joj pričajući, kako bi lakše shvatila.Isabella je klimala glavom i slušala, ali to što je čula u njenoj glavi bi se zadržalo samo par sekudni a onda izjurilo na drugo uvo.Znala je da ovo što uči nije toliko važno, zato se nije ni trudila da zapamti bilo šta.

Na trenutak njene misli su otišle daleko.Živela je ovde u postoši, bez prijatelja i porodice.Tata bi nekad navratio i proveo s njom jednu-dve noći, zatim opet otišao ko zna gde.Jedni prijatelji bili su gđa.Smith, Sebastian, mladi baštovan i kuvarica Ariana.To je sve.Kako bi bilo lepo da je negde na ostrvu sa galebovima i skupinom prijatelja oko nje.Ne u smislu, da se sve vrti oko nje, to nije volela, nikako.Volela ja da ima prijatelje s kojima pi provodila vreme zabavljajući se.U njenoj mašti život koj bi želala bio je mnogo drugačiji od onog koj živi sada.Zamišljala je veliku kuću pored plaže, sa puno, puno prijatelja.A onda ona se zaljubi u jednog od njih, i on bude njen princ, a ona njegova princeza.Nakon nekoliko godina dolazi na red venčanje.Prelepa duga bela haljina na njenom telu stajala bi kao salivena.Drzala bi oca pod ruku dok bi hodali crvenim tepihom posutim laticama.Sa leve strane sedeli bi njeni najbliži prijatelji i rodbina a sa desne njegovi.Laganim korakom bi išla ka njemu sa velikim osmehom, jer to bi verovatno bio njen najsrećniji dan na svetu.Na kraju on bi je dočekao sa raširenim rukama i stali bi pred matičara.Izneli bi svoje sudbonosno da i bili bi srećni do kraja života, zajedno sa još 3 deteta.To joj je oduvek bila životn želja.

'To bi bilo to za danas,Bella.Vidimo se sutra draga moja' sad promukli,glas njene profesorke prekinuo je njena duboka razmišljanja.Klimnila je glavom i nastavila hodati sa njom do velikih širokih vrata ispred kojih su stajali stražari.Kratko je zagrlila gđu.Smith i nakon što je ona otišla uputila se ka kuhinji.

'Jutro gospođice Isabella.Kako ste danas?Jesu si časovi prošli brzo?' Ariana koja je žurno spremala doručak postavljala je pitanja.Bella joj se osmehnula, došla do nje kako bi joj pomogla.'Ne, ne.Samo vi sedite ja ću sama' opet je ona zvocala, kao i svakog jutra, ali Bella sada nije popustila.To što Ariana radi za nju, ne mora da znači da ona ne treba ništa da pipne u ovoj kući.

'Želim sama spremiti svoj doručak, nemaš potrebe da se mučiš toliko oko mene, draga.'' Bellina želja za Arianu je bila zapovest, barem joj je tako bilo naređeno od strane njenog strogog oca.Nije joj se to svidelo, volela je da nešto uradi i sama a ne da za sve postoji čovek koji radi umesto nje.Imala je ljude koji su čuvali, kuvali joj, čisti sobe, uređivali baštu, timarili i održavali konje, sređivali je..Ona je bila skromna, za razliku od njenog oca, koji se rasipao parama.Uhvatia je svoju dugu smeđu kosu i ruke i skupila je u elegantni rep.Zatim promešala jaja u tiganju i stavi da se prže.Umorna Ariana je sedela na stolici prišući nevidljivi znoj s čela.

'Gospođice danas vaš otac dolazi u posetu, i donosi nam ažnu vest.Imate li predstavu o čemu se radi?' Tihi glas kuvarice je odjeknuo kuhinjom.Bella podignu glavu te napravi zbunjeni izraz lica.Kako to da kuvarica zna o dolasku njenog oca, a ona ništa nije čak ni načula?

_____________________________________________________________________________

Ovo je pisala moja najbolja drugarica i meni je priča savršena.Paa, volela bih da čujem i vaše komentare :)