Chapter three

181 15 3
                                    

Još iz aviona kroz mali prozorčić prepoznala je taj grad.London, grad u kome neprestano pada kiše u ovo doba godine.Volela je i kišu i sneg, ali sunce..Pa, za to je živela.Rođena je u ovom grada, a odrasla u zamrznutom dvorcu, kako ga je ona zvala.Nije želala da razmišlja o tome, a kako bi ubila vreme do sletanja aviona razmišljala je o daljem životu.Seli se u malo mesto pored Los Angelesa, pokraj plaže.Ali pre toga, svraća u London gde će ostati dan-dva i zatim se ukrcava na brod koji je vodi u obilazak svih ostrva koji su im na putu.Tata ju je mogao odmah prebaciti avionom u Laguna Beach, ali želeo je da ona stekne prijatelje, jer nije mogao više da je gleda onako slomljenu.Pa bilo je i vreme.

'Molimo sve putnike da vežu svoje pojaseve, slećemo' oglasila se stijurdesa.Bella je prikopčala pojas preko struka i ramena i namestila se u udobno sedište.Zatvorila je svoje plave oči, to ju je opuštalo.Nakon par minuta osetila je nagle pokrete, zatim i pristajanje pisti.Najgore je prošlo.Dohvatila je svoju maslinastu jaknu i ešarpu crem boje i navukla ih na sebe.

Ispred aviona čekala su je crna kola.Krenula je ka automobilu i ostila jednu kapljucu kise na svom malom nosicu.Lagano se osmehnula se i nastavila dalje.Da telohranitelji nisu pored nje,verovatno bi izvodila svoj ples po kisi,ali posto su oni tu mora biti pristojna i ugledna princezica.Naravno da ona to nije bila.Kao sto kazu ,svaka devojka u sebi krije dve strane.Iza andjeoskog lica i osmeha krio se mali djavolcic koji je samo cekao svoj trenutak.

Jedan od telohranitelja otvorio joj je vrata na sta se ona samo osmehnula i usla u automobil.Svojim tankim prstima dodirnula je kozna sedista koja su mirisala na novo.Obozavala je taj miris.Samo je stavila slusalice i zatvorila oci,prepustivsi se divnom i ocaravajucem mirisu.To nije dugo trajalo jer su ubrzo stigli u grad,znala je to jer je mogla cuti zvukove drugih automobila.Sklonila je slusalice sa usiju i pogledala u ovaj predivan,ali kisovit grad.Gledala je uzurbane ljude kako trce na sve strane.Bilo ih je previse.Konacno je u pravom svetu,ne nekom zapustenom gde nema nikoga,nego u svetu ljudi.

Otac joj je pricao da nisu svi ljudi dobri kao ona,da ima i onih losih koji su u stanju unistiti neciji zivot samo da bi poboljsali svoj.Takodje joj je rekao da njeni prijatelji nece biti uvek pravi i da ce biti ljubomorni na nju.Bellu to nije zanimalo,nije mu verovala da postoji neko ko bi pokvario njen zivot.Ona je u ovom trenutku potpuno uzivala.Pogled joj je lutao,i zaustavio se na velikom satu.Bio je prelep.Nije mogla prekriti svoje oduslevljenje.Trepnula je par puta,cisto da proveri da li sanja.Ne, ipak je to bila realost.

“Sta je ovo?” upitala je jednog od zastitara pogazivajuci prstom u visoki sat koji pokazivao da je 16.15

“To je sat,zvani Big Ben” rekao je ne pogledavsi u nju.Osmehnula se.U poslednjih par sati smejala se vise nego u svojih 17 godina.Jedva je cekala da izadje iz ovog automobila.Nije joj vise tako lepo mirisao.Nije vise ni uzivala u mekanom koznom sedistu.Sada je samo htela da izadje napolje,i ako je moguce popije jednu kafu.Da to joj je bilo potrebno.Nista vise, samo to.


Nastavak.Nije mnogo dugacak,ali nemamo vremena.Sledeci ce biti mnogo duzi.Takodje ce nam trebati uloge pa biramo,pa ako bi se moglo reci aktivne. :D
A da,I kada sakupimo puno citalaca objavicemo i na engleskom. ;D

Let it go.Where stories live. Discover now