Prvo poglavlje

90 9 4
                                    

Cele noći sam se okretala u krevetu, nisam mogla da prestanem da razmišljam o mom snu. Kako je bilo mračno i tiho u ulici u kojoj sam se nalazila, a što je bilo najčudnije, nisam uopšte bila uplašena, šta više bila sam uzbudjena i ubrzo sam saznala zbog čega. Kad sam došla do kraja ulice, u ćošku je bila sklupčana mala devojčica i kada sam joj se približila, ona je uzviknula, a ja sam se osmehnula i obavila moje ruke oko njene glave, dok je ona ispustila poslednju suzu, a ja sam joj svom snagom okrenula glavu ka levoj strani i kada sam čula prelom njenog vrata, pustila sam njeno beživotno telo na hladnom tlu.

Kada sam se probudila bilo je pet sati ujutru, otišla sam do kupatila i oprala zube, zatim kad sam se pogledala u ogledalo videla sam crnokosu devojku zelenih očiju kako me posmatra, brzo sam se okrenula u nadi da ce devojka nestati i da je to bila samo igra mog uma, ali kada sam se okrenula devojka je bila idalje tu. Gledale smo jedna drugu iznenadjeno par minuta, što se činilo kao večnost, kada je devojka odlučila da progovori.

"Ti možeš da me vidiš, kako je to moguće?" Pitala je mene i u isto vreme i sebe.

NevidjeniWhere stories live. Discover now