Kako može. Već danima zovem Saru al’ ne želi da se javi. Ne znam kako je mogla i pomisliti da mogu tako nešto da uradim. Da iznevjerim prijateljstvo koje traje već duže vrijeme. Nisam takva osoba,nisam. Prestanite glupe suze,već padaju 10 dana i nikako da prestanu. Sa Austinom se čujem svaku noć jer me bar malo orapoloži i natjera me da zaboravim na Saru i sve ostalo.Naše prijateljstvo je gotovo.
Glupo sunce mrzim ga. Mrzim sve od kako sam prestala da se družim sa Sarom. Emma je svaki dan sa Harry-em i još uvijek me smije pogledati u oči praviti se kao da ništa se nije desilo. Silazim u kuhinju i ugledam Harry-a i Emmu kako se ljube. Daj nađite si sobu,pomisli.
Hej Emily. –Govori mi Emma sjedajući Harry-u krilo. Samo sam je pogledala sažaljivom facom. Krenula sam da izađem iz kuhinje kad me je prekinuo Harry-ev glas.
Zašto ne ostaneš s nama Emily. Već 2 tjedna si sama u sobi. –Govorio je ljubeći Emmu.
Pa da gledam kako se ljubiš sa Emmom svake sekunde. Ne hvala radije ću provesti ostatak života u sobi. –Govorila sam penjajući se uz stepenice.
Ulazeći u sobu,ugledala sam haljinu u kojoj su svi mogli biti moji. Možda Harry ima pravo imam i ja pravo na zabavu. Večeras je moja noć. Napit ću se tako da zaboravim na sve probleme koje imam.
Možda ova haljina? –Govorila sam gledajući se u ogledalo.Ma ne previše je dosadna,treba mi nešto ne obično i zavodljivo.
Znam ova je definitivno ta haljina. –Govorila sam gledajući i diveći se haljini koju sam upravo pronašla u ormaru. No krasno još i pričam sa hljinom stvarno si pukla Emily Smith. Haljina me ne može povrijediti ne može ti povrijediti osjećaje kao osobe. Haljine ne osjećaju. Al’ zato ti mogu doći glave,ako se nađe neki manijak koji te pokuša silovati. Daj Emily Smith saberi se i oblači se za pola sata krečeš.
Harry ti budi sa Emmom ja idem do šanka po piće i tamo ću biti. –Derala sam se na njegovo uho jer od ove glasne muzike nisam mogla normalno pričati.Samo je kimnuo glavom u znak potvrde i izgubio se u gužvi zajedno sa Emmom.
Večeras je moja noć definitivno. Sjedila sam za šankom neko vrijeme dok nisam ugledala poznato lice. David. Tako mi je drago što ga vidim. Polahko sam se približila njemu i stavila ruke na njegove oči. I tiho mu šapnula da pogađa.David već 10 puta pokušava da pogodi ko je al’ mu jednostavno ne ide. Bila sam tužna jer je očito me zaboravio. Polahko sam spuštala svoje ruke i krenula da idem. Al’ me je u tom trenutku jako uhvatio za ruku,povuko ka sebi i jako me zagrlio.
Mislila sam da si me zaboravio. –Rekla sam tužnim glasom.
Kako bi tebe mogao zaboraviti. –Govorio je milujući mi leđa.
Samo sam se nasmijala i još jače ga zagrlila.
Moram ti nešto reći. –Samo sam ga pogledala upitnim pogledom i ispila svoje piće.
Što to? –Rekla sam.
Našao sam djevojku. –Ostala sam šokirana. Zašto mi nije javio. Koji kreten. Na to sam se nasmijala na što me je on pogledao zbunjeno.
Mislim koliki si kreten što mi nisi javio. –Na to smo se oboje nasmijali i nazdravili.
Moja glava. Nikada više neću piti. Da,da Emily to uvijek kažeš zato začepi. Odlazim u kupaonicu sa najvećom glavoboljom koju mogu imati. Obavila sam sve što treba. Polahko sam sišla u kuhinju i napunila čašu vodom i počela da tražim aspirin. Posle pola sata napokon sam našla i popila.
Odlučila sam da danas odem malo na svjež zrak prijaće mi,pomislila sam.
Obukla sam se i izašla iz kuće i krenula prema parku.
