Hidden [h.s]

PROLOG

Naša tela su tako blizu,mogu osetiti njegov dah na svom licu.Temperatura naglo raste u ovako malom prostoru,sa strahom i anksioznosti.Odmaram svoju glavu na zidu,znajući da će u svakom trenutku moj stan biti opljačkan ukoliko neko od nas dvoje da ikakav znak.Oni će proći kroz svaku sobu dok ne pronađu ovu,jedinu koja je zaključana iznutra.I neće oklevati da je razbiju.

Osećam njegove oči na sebi,urezuju se u moju kožu kao laseri.Čak i u mraku ovog malog ormara u kom smo nagurani,vidim naelektrisano zelenilo njegovog pogleda.

"Da li se plašiš?"

Njegov nizak glas odzvanja kroz tišinu.Naginjem svoju glavu unazad da ga pogledam,moje oči se zaključavaju na njegovim.Razmišljam o svakom putu  kada mi je postavio isto pitanje.

"A ti?" Brojim.

Skrenuo je pogled,uzimajući dah.

Grlo mi je suvo,koža mi je vlažna praćena nervoznim znojem.Znam da mi je šminka razmazana oko očiju i da moja neposlušna kestenjasta kosa pada preko mojih ramena.Moje srce glasno udara od moje grudi.

"Rose."

Skupljam svoje oči pogledavsi ga opet.

"Želim da mi nešto obećas." Njegov glas je nizak i škripav,pomešan sa očajem.

Sporo klimam glavom.

"Ako se nešto dogodi ovde...Moram da znam da.." Uzdiše, provlačeći ruku kroz svoju kosu. "Želim da pobegneš,uredu?" Svoje oči ponovo usmerava na mene.

Podižem svoju obrvu. "Kako to misliš?"

"Želim da se vratiš nazad u New York,želim da me zaboraviš." U njegovim očima nema ništa sem bola.

Odmahnula sam glavom. "Ja...Ja ne mogu..."

"Moraš to da uradiš,Rose,da li me razumeš? Ako neko od nas uspe da pobegne,želim da to budeš ti." Govori mi oštro,vena pulsira na njegovom vratu.

Otkucaji mog srca ubrzavaju. "Ne." Odgovaram. "Neću ti obećati to."

"Moraš." Govori,odmahujući svojom glavom. "Moraš da odeš odavde i više se nikada ne vratiš.Ne traži me,bilo-"

"Neću to uraditi!" Prekidam ga.Zatvara svoja usta,vilica mu je napeta.Uzimam vazduh koji mi je jako potreban. "Ako se nešto dogodi ovde,ili cemo se izvuci nas dvoje,ili niko od nas."

Gleda u mene teško,očajnički tražeći moje oči.Mišić u njegovoj vilici je napet i disanje mu je nejednako.Znoj blista na njegovom vratu.

Konačno prekida moj pogled,premeštajući ga dole.Užasava me pomisao da se neće izvući,da će mene pustiti a njega ne.

"Ne ispadne sve onako kako želiš." Progovara nakon nekoliko minuta tišine. "Ne ispadne sve savrš-"

"Nećemo razmišljati na taj način." Govorim "To će nas razdvojiti."

"Ako ne to,tu je milion drugih stvari koje hoće."

Oduvek je bilo ovako.Ja optimista i on,pesimista.

"Šta će se desiti ako ti uspeš a ja ne?" Usuđujem se da postavim pitanje.

Njegove oči su me ščepale. "Onda ću umreti želeći da sam to bio ja umesto tebe."

Srce mi se nalazi u grlu.Tople suze ubadaju moje oči,brišem ih brzo.

"Prestani tako da razmišljaš!" Pucam. "Prestani."

Gleda u mene iznenađen mojim oštrim tonom,ali ništa ne progovara.

"Sve što želim da kažem," opet počinje "Je-"

"Znam tačno šta želiš da kažeš,i želim da prestaneš to da govoriš!" Moj glas zvuči veoma piskavo skoro histerično.

Doseže do moje ruke uzimajući je u svoju,gruba koža na njegovom dlanu dodiruje moju meku kožu.Umirujuće trlja svoj palac iznad mog potiljka pokušavaljući da me smiri.

"Samo mi obećaj." Šapuće.
"Obećaj mi da ćeš ostati skrivena."

Ništa ne odgovaram.

"Molim te,Rose." preklinje. "Moram da znam."

Progutala sam i klimnula glavom.Ako je ovo ono što želiš da čuješ,onda ću se složiti sa tim.

"Reci to." moli me.

"Ostaću skrivena." šapućem.

Samo što je zakoračio napred želeći da me povuče u svoj zagrljaj,začulo se lupanje.Vrata pored nas su obijena.

NADAM SE DA ĆE VAM SE KNJIGA SVIDETI.

OVO NIJE MOJA KNJIGA SAMO JE PREVODIM.

OSTAVITE VOTE AKO VAM SE SVIDI.HVALA.

:-)