Ogoljena pred tobom

Part 1

Kazu da se sve dogadja sa razlogom i da svako zlo ima svoje dobro. E pa ona nije tako osecala, ni tada a ni sada.Kada je pre pet godina ostavila svoje rodno mesto i dosla u srpsku prestonicu, bila je izgubljena.Nije znala ni sta ce sa svojim zivotom, ni sa zivotom svog sina koji je zavisio od nje.Znala je samo da mora ostaviti proslost iza sebe i poceti novi zivot sa razlogom svog zivota. Jer je upravo zbog njega ostala ziva, pored svega sto joj se desilo, tih dana samo joj je on bio na pameti.I zbog njega je skupila hrabrost i upisala fakultet, zaposlila se i zapocela iako polako sa pisanjem ljubavnih romana.Kada sada misli o tome, uopste nije znala odakle joj snaga za tako nesto.Jaka volja i zelja da ucini nesto sa svojim zivotom su je terali na to da gura napred. I naravno podrska roditelja, bez njih ne bi nista uspela.Bez njih i svog brace koji je jedini znao pravu istinu o onoj kobnoj noci, kada je ona ostala udovica koju su clanovi njegove porodice okrivili za dogadjaj koji joj je unistio zivot.

Zato je morala da ode sto dalje od njih i uspomena na njega, jedinog coveka koga je volela i onog koji je unistio i zgadio joj muskarce za sva vremena.

Sada pet godina kasnije ona je uspesna poslovna zena, samohrana majka osmogodisnjaka, zena kojoj se svi dive na snazi da postigne sve sto je zelela od zivota.

Samo sto niko ne zna koliko je ona u stvari ljustura zene koja je bila pre, kada je njen Sasa voleo i bio samo njen.Marina je sada bila sve samo ne srecna, jer je sreca otisla sa njim one noci kada je ubio zenu u njoj. Sada je uzivala u ulozi majke i poslovne zene ziveci samo za to i ubedjujuci sebe da joj je to dovoljno.

Dok je ona bila u svojim mislima neko je kucao na vrata njene kancelarije.

"Gospodjo Tomic izvinite na uznemiravanju, zelela sam samo da vidim da li vam jos uvek trebam."

" Zar je vec kraj radnog vremena, pobogu?"

" Da i ja sam samo vas cekala, ali ako nije problem ja bih odmah krenula?"

" Naravno Radice, trebali  ste ranije da mi kazete, potpuno sam izgubila pojam o vremenu."

" Ma nema veze, vidimo se ujutru."

" Vidimo se."

I sada je ponovo ostala sama sa svojim mislima.Ali ne sme vise da se vraca u ono vreme, to je ostalo u proslosti i potrudice se da tamo i ostane.

Spremila je svoje stvari i izasla iz kancelarije. Jos jednom je pogledala po njoj, obozavala je ovaj svoj kutak. Kancelarija je bila bela sa sivim namestajem, neko bi rekao monotono, ali je ona volela taj sklad boja.Kada je dosla na celo ove izdavacke kuce, prvo sto je promenila bile su kancelarije, koje su po njenom misljenju bile previse monotone. Onda je na red dosao ogromni hodnik i recepcija koji su zauzimali previse prostora. Taj prostor je pretvorila u knjizaru, sto je po njoj trebalo uraditi mnogo ranije, jer je to bio logican potez. 

Bez obzira na to njoj je bilo drago sto se prva toga dosetila, jer je dobila velike pohvale od strane uprave na racun svog vodjenja ove nekada skoro propale izdavacke kuce.

Takodje je trazila da se napravi i kafic pored knjzare, sto je bio pun pogodak.Ljudi su uzivali kupujuci knjige i usput se opustajuci uz svoj omiljeni napitak ili poslasticu.

I ona je tu provodila svoje pauze, iako ih je bilo vise radnih, ali nema veze ona je to volela.Rad je pored njenog sina koji je naravno bio na prvom mestu, bio jedino sto je ispunjavalo ovih pet godina.

Nasmejala se kad se setila svog Andreja.Obozavala je tog decaka, koji je svakog dana sve vise licio na svog oca. Samo se nadala da nece imati njegov pogled na svet iako je imao njegov karakter i bio tvrdoglav bas kao sto je bio on.

Kada je izasla iz zgrade docekala je kisa koja je padala kako joj se cinilo u slapovima.Mrzela je kisu, sunce je bilo ono sto je obozavala  iako ga nije bilo dovoljno u njenom zivotu.