Odveli su me u spavaćici.
Razmišljam sada o tome, a znaci su već bili tu: porodične fotografije koje su spaljene u kaminu, majka koja kasno noću ušiva svoju srebrninu i nakit u kaput, a tata se još uvijek ne vraća s posla.Moj mlađi brat Jovan postavljao je pitanja.I ja sam postavljala pitanja, ali sam odbijala da prihvatim znake.
Odveli su nas.
Dan 14. jun, 1941. Obukla sam spavaćicu i sjela sam za sto da napišem pismo mojoj rođaki Jovani.
Večernji povetarac plovio je kroz otvoreni prozor preko mog stola, igrajući valcer sa zavjesom, s kraja na kraj.Osetila sam miris đurđevka koji smo majka i ja posadile pre dve godine.Draga Jovana.
To nije bilo kucanje.Bilo je to užurbano treskanje zbog kog sam skočila sa stolice.Pesnice su lupale na naša ulazna vrata.U kući se niko nije pomjerao.Ustala sam od stola i provirila u hodnik.Tamo sam vidjela mamu kakvu je nikada pre nisam vidjela.Molila se.
,,Majko ", rekao je Jovan, a samo jedno njegovo oko videlo se kroz odškrinuta vrata, ,,hoćeš li da otvoriš?Zvuči kao da će provaliti."
Dok smo Jovan i ja provirivali iz naših soba, okrenula je glavu prema nama.,,Da, dragi. Otvoriću vrata.Neću nikome dopustiti da ih razvali."
Potpetice njenih cipela odjekivale su niz drveni pod hodnika, njena duga, tanka suknja lelujala je oko njenih zglavaka.Mama je bila elegantna i prelepa, zadivljujuća, s neobično širokim osmijehom koji je ozrahivao oko nje.Imala sam sreće da nasledim majčinu kosu boje meda i njene svetloplave oči.Jovan je imao njen osmijeh.
Snažni glasovi su grmeli iz predvorja.
,,NKVD!", rekao je Jovan tihim glasom.Hej friends..
Ako vam se sviđa ostavite vote i komentar. ♡
YOU ARE READING
Putovanje pod zvezdama
RomanceDa li ste se ikada zapitali koliko vrijedi ljudski život? Priča koja će Vam oduzeti dah i osvojiti srce. Lana je obična djevojka koja voli da slika, crta, zaljubljuje se i još mnogo toga.Sve dok 1941.godine, nju i njezinu porodicu,odvojenu od njezin...