Povredićeš me 🔚

Part 9

- Dame – čula sam doktorov glas i okrenula se.

- Ukoliko se ne varam, duguješ mi kafu – nasmešio mi se, iza njega su bili Kristijan i Stefan.

- Ne varaš se, sedite.

- Mali tri stolice – viknuo je. Samo tri.

- Ćao – Kristijan me pozdravio.

- Ćao – ne mogu da mi se ne nasmejem.

- Ćao Milena.

- Inspektore.

Dečko je doneo stolice i naručili su piće.

- Kad neće niko da nas upozna. Stefan – pružio mi je ruku.

- Drago mi je Stefane ja sam Sandra.

- Znam - mangupski se nasmešio.

- Ali ne znaš da si ti muškarac koji mi je trenutno potreban.

- Jesam? – zbunila sam ga kao i ostale.

- Da, čula sam da si automehaničar.

- Jesam, kakav problem imaš?

- Auto mi je išaran, ključem.

- Šta se desilo? – Stefan se namrštio.

- Ništa strašno sredila sam.

- Sandra – uputio mi je pogled.

- Objasniću ti kasnije.

- Dovezi sutra auto, sredićemo.

- To je drugi problem, ne znam gde da ga dovezem?

- Hoćeš da pošaljem nekog kod tebe kući po auto? – predložio je.

- To bi bilo super, samo nemoj ujutru rano molim te.

- Neču ni ja nisam ranoranilac.

- Dopadaš mi se, u ovom gradu svi ustaju rano.

- Nisi upoznala bolju polovinu – stavio je ruku na grudi.

- Znači to je problem družim se sa pogrešnim ljudima?

- Da. Kristijan i Bane rade od jutra do sutra, ner znam kada uopšte spavaju.

- I to za džabe, ne znam od čega žive – nasmejali smo se glasno. Ovaj ti mi se dopada. Pozitivan lik.

- Hej mi smo ovde – Bane se kao ljutnuo.

- Da nismo nevidljivi – Kristijan je otpio gitalj koka kole.

- I nije li rano za provod? – pitao me je.

- Nismo izašle u provod, Milena mi pokazuje grad, do danas sam samo znala gde je policijska stanica, bolnica, njen market i pekara.

- Sve što ti treba je centru. Nego čuli smo da se pravi ogromna žurka kod tebe u nedelju? – Bane se naslonio laktovima na sto.

- Žurka? A da klinci žele da proslave otvaranje terena – setila sam se.

- Samo da znaš pozvani smo – pohvalio se.

- Ko je sve pozvan? – pitala sam.

- Ceo grad – sklonio je ruke sa stola.

- Zaista? – ceo grad u mom dvorištu.

- Ne brini Kristijan im je očitao bukvicu o lepom ponašanju – Stefan se okrenuo ka njemu.

- Čula sam da ga zovu Šerif – nasmešila sam mu se a on je samo podigao obrve.