Kratki tekstovi

Kristalna čaša i vatra

Sve je nestalo.
Poput kristalne čaše razbijene u komade, poput vatre od koje ostaje samo pepeo. Ostaje trag, ostaje nered. Znak da je tu nekada nešto bilo. Znak da je nešto postojalo. Ali toga više nema. Ostali su komadići koji se ne daju sastaviti. Pepeo koji ne može ponovo goreti. Ostaje ono što je nepopravivo. Šta god uradili ne možemo dobiti sjajnu kristalnu čašu koju smo nekada imali. Ali možemo pronaći novu, lepšu, prozirniju. Iz koje ćemo osećati lepši ukus. Osetićemo uživanje. Sve će nam postati lepše, ukusnije, pitkije. Ali možemo pronaći vatru sa većim i lepšim plamenom. Onu koja će nas jače zagrejati. Onu čiji se plamen nikada neće ugasiti. Moramo joj prižiti da bi večno gorela. Isto je i sa ljudima. I zato čekajte ono pravo. Čekajte svoju kristalnu čašu kojoj ne dozvoljavate da se razbije i koju čuvate kao oči u glavi i vatru koja pored vas ima najveći plamen na svetu. Smisao života je da to pronađete i bićete srećni!