Vampire Diaries - My version

Život piše priče, neke su tužne, neke srećne, neke su zamršene, neke jednostavne...  Moja je... pa moja je pomalo od svega. Moja priča počinje jako davno, nekoliko dana posle mog rođenja, 1864.godine, u Mystic Fallsu...

Bila je tiha noć. Vetar je duvao, a po ulicama su se šetale senke. Neko je zakucao na vrata. Stefan je otvorio. Neka žena je stajala ispred vrata. Bila je to Lexi. 

-Hey, stigla sam što sam brže mogla, je li ona dobro? upitala je zabrinuto.

-Ima visoku temperaturu i samo plače, pozvao sam tebe u nadi da ćeš joj pomoći. Ušli su unutra. Stefan ju je odveo u malu sobu sa kaminom i kaučem, pored kog je bila mala kolevka sa bebom. Ta beba sam bila ja. Lexi mi je prišla, pregledala me je i okrenula se ka Stefanu.

-Ona umire Stefane.. rekla je -Jedino što može da je spase je... -Ne, ne mogu da rizikujem.. 

-Ali Stefane, umreće! 

-Umreće u svakom slučaju Lexi, ne mogu to da dopustim, ne želim da postane kao ja ili još gore, kao Dejmon. 

-Uradi to! To je bio Dejmon, moj drugi brat -Pazićemo na nju.. Stefane, tako mora biti. 

Stefan je izašao iz sobe. Lexi, koja je inače bila vampir (kao i moja braća), dala mi je svoju krv i ja sam ozdravila, ali ta bolest koju sam imala kao mala ponavljala se i uvek me je spašavala njena krv ili krv nekog drugog vampira. Tako je bilo do jednog dana..

1877. MAJ

Ušla sam u kuću. Lexi je u kuhinji prevrtala po nekim kesama, verovatno sa namirnicama. Naslonila sam se na vrata.

-Hej, šta to radiš, ako sme da se zna? Upitala sam je. 

-Ma samo proveravam nešto... nigde ne mogu da nađem... aha... evo ga.. Izvadila je neku manju sveščicu boje lavande i pružila mi je. 

-Izvoli, slučajno sam naletela na nju dok sam bila da kupim namirnice, nasmejala mi se. Zbunjeno sam je uzela. -Pa hvala ti, ali šta je ovo? Pogledala me je.

 -To je dnevnik, mislim, imas 16 godina, svaki tinejdžer bi trebalo da ima neku svesku u kojoj bi beležio šta mu se dešava, pa sam pomislila da će ti možda dobro doći.. Otvorila sam je. Bila je nalik na svaku drugu svesku. 

-Ok, pa hvala ti, ali... ja nikada nisam vodila dnevnik.. mislim, ne znam da li ću umeti.

-Ma opusti se, svako ume da vodi dnevnik, samo se opusti i zapiši ono što misliš, jednostavno je.. Izašla sam listajući svoj dnevnik. U tom trenutku je ušao Stefan. 

-Hej, šta ima? upitao me je. -Ma Lexi mi je kupila dnevnik.. Prišla sam kod njega sa sveskom u ruci. -Zanimljivo, znaš li šta ćeš prvo da pišeš? -Ne, bar ne još.. nasmejala sam mu se -Ovaj, ako me neko traži biću u svojoj sobi. Krenula sam niz stepenice. Odjednom sam krenula da gubim tlo pod nogama pa sam se uhvatila za gelender. Stefan me je zabrinuto pogledao. 

-Jesi li dobro? upitao me je. -Ma dobro sam, samo mi se zavrtelo u glavi.. Ali nisam bila dobro, oboje smo to znali. Bolest je donosila česte vrtoglavice, glavobolju i bila je smrtonosna, dugo je nisam imala, ali sam znala da će se vratiti, uvek se vraća. Popela sam se gore. Uzela sam olovku i otvorila prvu stranu svog dnevnika. Razmišljala sam šta bih mogla da napišem, ali mi ništa nije  padalo na pamet. Krenula sam da zapisujem neke stvari o meni: 

 "Dragi dnevniče, 

Zovem se Ariana Salvatore. Imam dva brata, Dejmona i Stefana, znam da je ovo malo uvrnuto, ali oni su vampiri. Živim u Mystic Fallsu sa braćom i Lexi, ona mi je kao starija sestra. Imam 16 godina. Danas mi je Lexi kupila dnevnik. Iskreno, ne znam šta bih mogla da zapišem u njemu, ali nikad se ne zna..." Reči su počele da naviru same od sebe. Pisala sam i onda kada sam završila, stavila dnevnik pod jastuk.