Kratki tekstovi

On i ona

Možda sam bila u početku jedna od onih lakovernih maldih devojaka. Ona koja je do juče bila devojčica koja veruje u bajke i u princa na belom konju. Ona čista i nevina koja nije upoznata sa surovom stranom ovog sveta. Ona koja je još živela u zemlji čuda za koju je ubrzo shvatila da ne postoji. Mnogo sam ljuta na sebe zbog toga. Slušala sam ga i verovala u sva laskanja koja mi priča. Zadivile su ga moje oči i nadam se da ih je dobro zapamtio, nadam se da i dan danas bezuspešno traži iste takve.
Postala sam potpuna suprotnost onoga što sam nekad bila. Zbog njega. Sada sam ona koju baš ništa ne dotiče, ona koju ne mogu tako lako povrediti. Ona koja više ne daje 100% sebe jer više toliko ni nema. Ona, za čiji se gram ljubavi moraš boriti.

Posle jedne pogrešne osobe u životu postala je oprezna sa ljudima. Nikom ne veruje i za njenu ljubav se moraš boriti.
Mnogi su odustali od nje što je i očekivala. Obožavala je one koji su ostali uz nju i pored sve te njene tvrdoglavosti i bahatosti. Tvrdila je da su oni ti koji su vredni njene ljubavi, pažnje, pa i njenog života. Tačno. Ta devojka je uvek bila u pravu. Ona je ta koja je uvek znala pravu vrednost, svačiju.

Samo je mene stavila na mnogo višu poziciju nego što sam zaslužio. Možda sam i mogao da joj pružim toliko koliko joj je bilo dovoljno jer je njoj potrebno zaista malo da bi bila srećna. Bio sam prevelika kukavica, tako sam ljut što sam je pustio, što sam joj dozvolio da ode. Sam sam kriv, odgurnuo sam je od sebe svojim postupcima. Znam samo da se ta devojka nikada više neće vratiti vilama, jednorozima i princezama. To je jedino sigurno, ali ja bih život dao samo da ona pronađe princa kakvog zaslužuje.