Nova ja

Part 11.

Pozvonile smo. Na vratima je stojala gospodja u svetloj letnjoj haljini i podignutom kosom. Imala je prijateljski pogled i nezan osmeh. "Dobar dan, ja san Maja a ovo je moja cerka Ana. Mi zivimo u stanu prekoputa. Pa sam htela da se upoznamo."  Rece moja mama pruzivsi joj ciniju sa kolacima. Gospodja se nasmesi i rece "Ah drago mi je. Ja sam Lea. Hvala vam sto ste svratili, izvolite udjite. Entoni duso, imamo goste!" Usli smo u dnevni boravak, tamo nas je docekao njen suprug Entoni. Mama i gospodja Lea su se upustile u dug razgovor. Cinilo se da je gosp. Lea dobra zena. Mama i ona su imale dosta toga zajednickog. Gospodin Entoni je bio malo povucen, verovatno jer nije mogao doci do reci od mame i svoje supruge. Iz razgovora sam saznala da imaju sina mojih godina i da treba svakog casa da dodje. Ubrzo culo se zvono i na vratima se pojavio jedan decko. Kada je usao u sobu pogledao me je i rekao "Zdravo Ana, otkud ti?"-"Zdravo Mark, zivim u stanu pored, pa smo mama i ja dosle da se upoznamo sa novim komsijama." Mama i gosp. Lea su nas cudno gledale. "Vi se, vidim, poznajete?"-"Da, Ana i ja idemo u isto odeljenje."-"Ah lepo lepo."  Sedeli smo jos nekih 10 minuta a onda je Mark rekao "Ana hoces da mi pokazes nesto oko skole u sobi?"  i pogledom pokazao da krenem. "Naravno, naravno."
Posla sam za njim u njegovu sobu. Soba je bila mala, ali dovoljna za njega. Bila ja sva u decackom stilu, kao da je jos u osnovnoj. Na policama su bili autici, knjige i video igre. Jedna polica je bila puna slika. Na jednoj slici je bio Mark i jedan decak. "Ko je ovo Mark?" Pogledao je sliku tuzno. Zagledao se u nju, i tako stojao skoro minut. "Mark je l si dobro?" Na moje reci se trgnuo. "Jesam jesam. Samo... To je moj mladji brat Tom. On...je poginuo prosle godine, u saobracajnoj nesreci. Ja...ovaj..." Rekao je sa ocima punim suza. Samo sam prisla i zagrlila. Proslo je par minuta i on se smirio. Na licu je sada imao blagi osmeh. "Izvini sto sam pitala. Nisam znala."-"Nema veze. Kako si mogla i da znas. I ako je proslo vise od godinu dana i dalje ne mogu da prezalim. Imao je samo 12 godina, nije zasluzio to da mu se desi."  Imao je zamisljeni pogled na trenutak, zatim se trgnu i rece nesto kao 'takav je zivot'.
Nastavila sam dalje da gledam slike i pokusala da skrenem sa teme. Slike su mu bile iz detinjstva sa drugarima, i jos par njih sa bratom. Videla sam da stoji jedna slika pozadi, uzela sam je. Na njoj je bio Mark i covek u cijem je kaficu bila pucnjava pre neko vece, i u cijoj sam kancelariji nasla sliku tate i njega. "Ko je ovo Mark?"-"To je moj stric. Ne znam zasto ta slika stoji tu." Rekao je sa velikom kolicinom prezira u glasu. Uzeo je i izvadio je iz rama. Ram je stavio u fioku a sliku bacio. "Nismo bas u dobrim odnosima." Rekao je ne sklanjajuci pogled sa slike. Usledila su 5 minuta tisine. 
Tu jezivu tisinu je prekinuo glas moje majke. Trebali smo da krenemo. Otisla sam odmah u sobi. Spremila se za spavanje i legla. Cele noci sam razmisljala o Marku i njegovom stricu. A i o njegovom bratu. Kako moze biti tako hladnokrvan a proslo je tek malo vise od godinu dana.
Napokon sam zaspala oko 1h posle ponoci. Probudila sam se oko devet i cekala me je poruka. Pomislila sam da je od Riva. Ali nije bila. On naravno ni ne namerava da mi se javi! Uh kako me nervira!
Kada sam se malo smirila, jer me je to sto mi se ne javlja mnogo iznerviralo, uzela sam telefon i videla da je poruka od Marka. Hteo je da idemo zajedno u skolu. Meni to naravno nije smetalo jer je bio veoma zanimljiv. Imamo toliko toga zajednickog. A i mogla bih da iskoristim priliku da ga malo ispitam o stricu. Ustala sam, jela, zavrsila neki domaci oko  skole. Obukla sam bele farmerke crnu majicu, crvene starke i koznu jaknu. Ispeglala kosu i malo nasminkala. Javila se mami, uzela kljuc i izasla. Pozvonila sam na Markovim vratima tacno u 13h. Na vratima se pojavila njegova mama. Rekla je da sacekam trenutak. Minut kasnije dosao je Mark. Odbukao je crne farmerke, belu majicu, i crne patike. Preko je imao koznu crnu jaknu. Sva ta tama mu je istakla njegove tamne oci. Tek sada sam ga lepo sagledala.
Bio je nesto visi od mene. Imao je tamne oci, nesto izmedju braon i crne, tamnu kosu i preplanuli ten. Zapravo je bio veoma lep, ali ja to nisam primetila jer sam previse zaokpuljena Rivom. Javio je majci i krenuli smo. U 13:10 smo bili kod parkica. Trebali smo da se nadjemo sa Milom, ali mi je ona u poslednjem trenutku poslala porku da je ne cekam ide da se nadje sa Nikom. Produzili smo do skole. Tamo su nas cekali moji drugovi. Svi su vec znali Marka tako da nije bilo potrebe za upoznavanjem vec smo odmah usli unutra. Mark je u pocetku bio stidljiv ali se ubrzo opustio. Izgleda da ga je drustvo lepo prihvatilo.
Doslo je vreme velikog odmora, i izasli smo napolju. U jednom trenutku Marku je pozvonio telefon. Raspolozenje mu se odmah promenilo. Rekao je da se ubrzo vraca. Okrenuo se i ispred njega je stao crni auto sa crnim staklima. Prisao je i prozor se spustio, osoba iz auta mu je nesto rekla na sta je on mrzovoljno usao a ja sam uspela da vidim ko je bio iza crnog stakla. Bio je to njegov stric, ali izgleda da on mene nije primetio. Izgledao je veoma opasno i neprijateljski raspolozeno. Nije ni cudo sto mu se odmah raspolozenje promenilo kada ga je on pozvao. Poceo je cas ali Mark jos nije dosao. Kao ni do kraja skolskog dana. Zabrinula sam se te sam mu poslala poruku, ali odgovora nije bilo. Nadam se da je dobro. Ako nista drugo bar mi je blizu pa mogu da svratim do njega kasnije. Da to cu uraditi.
Ali nisam ni slutila sta cu sve saznati tada!