Ruske oči

Sastanak

-Dođi na sastanak i nemoj kasniti.
-Jasno mi je Aleksej.
Rekla sam i zalupila mu vratima ispred nosa.
Nisam shvaćala kakav je to sastanak na kojem sam trebala biti prisutna, ali svejedno sam se spremila i otišla.

Soba za sastanke je bila uobičajna, sa sivim zidovima i dugim stolom koji se pružao duž čitave prostorije. Stolice su bile najobičnije, kancelarijske. Sa jedne strane zida se nalazilo veliko platno na kojem su prikazivali, u obliku filmova svoje ideje. Jedna strana je u potpunosti načinjena od prozora koji su odavali pogled na grad. Već u ovo doba dana grad je izgledao veličanstveno, iako se neki dijelovi nisu vidjeli od grana koje su zaklanjale prozor.

Kada sam ušla u prostoriju većina stolica je već bila popunjena, dok su na njima sjedili mafijaši, zelenaši i ubice, a oko njih su stajale njihove gorile. Nikada nisam voljela kada su na sastanke dovodili svoje lične zaštitare, zauzimali su pola prostora ni zbog čega.

-Dobar dan gospodo. - rekla sam i sjela na stolicu pored Dimitrijeve. Iako još uvijek nije došao, stolica na pročelju stola je uvijek njegova.

Vrata su se otvorila i kroz njih je ušetala visoka muška figura. Svi su ustali i pozdravili ga dok je on ležerno hodao do svoje stolice. Mrko me je pogledao i tek onda dao odobrenje ostalima da sjednu.

-Gospodo.
Počeo je sastanak.

***

-Sve u svemu glavne tačke reda su uspostavljenje. Isporuku tih pedeset kutija očekujem do kraja sedmice, Vladimire. - rekao je obraćajući se čovjeku u kasnim godinama, sa već prosjedom kosom.

-Želim vam saopštiti još jednu vjest. - rekavši to pogled mu se zaustavio na meni.

-Poslije ovoga sastanka, sve moje poslove obavljaće Ekaterina. -

Naglo sam trznula glavom i začuđeno ga pogledala.

-Od danas ona je glavna u svim poslovima koje izvršavate. Od danas ona je moja suradnica, a vaša nadređena. -

Svi pogledi su bili usmjereni ka meni, a moj je odlutao do Dimitrija. U mojoj glavi tek sada je ovaj sastanak imao nekakvu poentu. Tek sada sam shvatila zašto je moje prisustvo bitno.

-Dimitrij ona neće znati voditi posao. Pa pogledaj je, izgleda kao da će se svakog momenta rasplakati i tražiti da je majka podoji. Nije ni dijete. - rekao je jedan od njih.

Osjetila sam Dimitrijev pogled na sebi, kao da želi da me smiri samo gledanjem.

Izvukla sam pištolj i upucala ga u rame.

-Debeli, sledeći put ne začepiš li vilicu na vrijeme, biće u glavu. - rekla sam i odložila pištolj.

-Dobra curica. - čula sam Dimitrijev šapat na uhu, i njegovu ruku na mojoj.

***

-Trebala si starkelju upucati ravno u glavu, ionako ne služi ničemu. - rekao je Dimitrij kroz smijeh.

-Dimitrij, zašto si me uvukao u sve ovo? - pitala sam iznervirano ispijajući hladan viski.

-Više voliš da te mučim? -

-Ne. - kratko sam rekla.

-Onda se pomiri da si sada jedna od nas. -

-Ne želim imati nikakve veze sa mafijom, drogom i ubistvima Dimitrij. Želim imati stari, normalan život sa normalnim ljudima! -

-U životu o kojem pričaš si ubijala ljude za novac. - rekao je i pogodio me ravno u živac.

-Nema neke razlike između ova dva života, Ekaterina. Pomiri se sa činjenicom da si sada jedna od nas. Uostalom sada si slobodna, neću te više mučiti. Sada ćeš ti mučiti. -

Kada je to rekao želudac mi se prevrnuo.

-Ne možeš to tražiti od mene! -

-Itekako mogu. Ja sam te stvorio, ja ću te uništiti. Idemo da sada odradiš svoj prvi posao. -

***

-Nemojte me molim vas povrijediti. - govorila je djevojka jedva čujno.
Bila je mlađa od mene nekih četiri godine. Imala je dugu plavu kosu koja joj je sezala do pola leđa, sada već prljava i ne tako sjajna više je ličila na metlu.

Sive, prodorne i ubojite oči gledale su u mene kao da će svaki momenat ispasti i otkotrljati se.

-Hajde draga onako kako sam te učio. - rekao mi je Dimitrij i dodao mi nož.

-Ne želim! -

-Ne odgovaraj mi, Ekaterina. Završićeš gore nego ona, vjeruj mi. -

Na ove riječi sam se stresla, a zatim uzela nož iz njegovih ruku i krenula ka djevojci.

-Izvini.- prošaptala sam joj kratko na uho, a zatim joj počela rezati nogu duž butine.

Vrištala je, a ja sam nastavila. Pogledala sam u Dimitrija, a on mi je potvrdnu klimnuo glavom. Uzela sam željezo sa stola. Bilo je vidno zagrijano tako da je njegova siv boja prelazila u crvenu.

Prislonila sam djevojci željezo na obraz, a ona se snažno počela trzati i vrištati. Isto sam uradila i na drugom obrazu dok se ona neprestalno pokušavala osloboditi. Koža joj je gorila i već sada sam na njenim rumenim obrazima vidjela strašne ožiljke. Ako uopšte doživi da rane postanu ožiljci.

Sa metalnog stola sam uzela flašu sa prozirnom tečnošću u njoj. Djevojci sam otvorila usta i naglo sasula svu tečnost iz flaše u usta. Progutala je tečnost, a zatim napravila zgroženu facu.

Nisam znala šta je bilo u boci, ali to nešto je izjedalo svaku površinu koju dotakne. Tresla se kao prut dok sam i sama zamišljala kako joj je.

Nisam joj željela produžavati patnju pa sam jednostavno uzela nož i rasjekla joj grkljan na pola. Glava joj se lagano njihala dok je nisam odsjekla u potpunosti.

-Izvoli. - rekla sam i Dimitriju dobacila glavu djevojke.

-Dobar posao mala. - rekao je bacivši glavu na pod.

-Zadovoljan? -

-U potpunosti. Dobro ti idu ovi poslovi. Imaćeš još ovakvih poslića, očigledno ti nisu ništa naporno. -

-Naravno da nisu. - rekla sam i izašla iz sobe.

***

-Prijatno mladi gospodine i gospođice. - rekla je debeljuškasta žena u kasnim pedesetim.

-Kakvo je jelo draga? -

-Nisam tvoja draga. - rekla sam i otpila gutljaj vina.

-Ne budi tako samouvjerena. Uostalom zaboravio sam ti napomenuti, imaš sastanak sutra. Pripremi se dobro. -

-Krupne ribe su u pitanju? -

-Moj otac, Ekaterina. -

Vino koje sam upravo popila kao da mi se vratilo do usta, a hrana mi je stala negdje između puta za pluća i želudac.

-Nije toliko strašan. - rekao je vidjevši moj zabrinuti izraz lica.

-Gori je od tebe dovraga! - rekla sam i naglo ustala.

-Lokaciju sastanka sam već dogovorio, ti samo treba da odeš i riješiš nekoliko stvarčica sa njim. - smireno je odgovorio Dimitrij.

-Da, trebam da rješavam stvari koje ti nisi u stanju. Ili ne smiješ? -

Pogledao me je i odšetao od stola. Znala sam da sutrašnji sastanak neće proći dobro, taj monstrum me nikada nije volio.

.
.
.

I evo novog nastavka. Izvinjavam se jer ste ga čekali.

Vote+komm. Sledeći nastavak brzo, kao i na mojoj drugoj priči.😄❤