Tajno kraljevstvo

Sve je san, ili?

- Ana?! Ana? Hej gde si nestala, treba da krenemo?
- Evo. Devojka je stavila lančić u džep i krenula za prijateljima.
- Ne mogu da verujem da nam je ostalo još 2 meseca do kraja godine, tako je lepo vreme, ne mogu da sedim u klupi na ovakvom vremenu... Gundjala je jedna niža devojka, praćena odobravanjem okoline.
- Pravo mučenje, ko još može da se skoncentriše na učenje pored ovakvog sunca. Rekao je jedan dečko iz grupe. Prijatelji su nastavili da komentarišu predstojeći povratak njihovom školovanju i polako se razišli svako svojoj kući. Kod kuće, majka i otac spremali su se da krenu napolje, kada je Ana stigla.
- Stigla si? Kako je bilo?
- Izlet kao izlet, nego da li si mi oprala stvari, da idem da se spakujem?
- Da, da, imaš u frižideru neke kolače, a iznad ti je pita, ja i tata idemo kod strine, vidimo se kasnije.
- Važi mama.
Ana je krenula uz stepenice u svoju sobu, počela je da se pakuje. Posegnuvši za telefon u džepu, pronašla je lančić, na koji je zaboravila.
- Baš me zanima koja je tvoja priča, kome si grejao vrat, pre nego si završio u onom potoku? Da li joj se učinilo ili je privezak zasvetleo?
- Stvarno treba da spavam, baš me izmorio ovaj izlet, a sutra krećem rano.
- Beži, spasi sebe, ne osvrći se! Ana je trčala kroz šumu, bio je mrak i bilo je hladno. Ko je juri, ko joj to priča, gde je? I zašto zaboga nosi haljinu? Nastavila je da trči, spotičući se povremeno, o opalo granje. Osetila je da joj je neko za petama, ali ko? Nešto joj je treperilo na grudima, njen lančić? Svetli? I kao da joj poručuje nešto, uhvatila je lančić i probudila se.
Ovo je bio stvarno čudan san...

-Ana 7 je sati, vreme je da kreneš!
- Kasnim, kasnim, aaa zašto uvek kasnim, evo silazim za minut.
Pozdravila se sa majkom i sestrom i krenula sa ocem do autobuske stanice.
- Ovo ti je poslednja godina, moraš da odlučiš šta ćeš studirati, nije lako ali to je veoma bitno. Danas je teško da pronađeš dobar posao, tako da i to moraš uzeti u obzir...
- Znam, znam, prekinula ga je Ana, ovakva predavanja najviše mrzi, a prate je tokom njenog celog školovanja, još nisam sigurna, više smerova mi je interesantno, ali gledaću da to bude najperspektivniji fakultet koji postoji!
- Ne želim da pomisliš da vršimo pritisak na tebe, ali sve što kažemo, za tvoje je dobro. Ana je zagrlila oca, pre nego je on nastavio svoje predavanje o njenoj budućnosti, i brzo uskočila u bus. Mahnula mu je sa prozora, stavila slušalice i utonula u sedište. Kako da se zanimam narednih 4 sata. Pogledala je lančić koji je pronašla, i dalje ga je držala u džepu, ne usuđujući se da ga stavi oko vrata. Ko zna gde je sve bio, ali tako je lep, tako čaroban... Utonula je u san
Svuda oko nje je livada posuta cvećem, leži, a neko joj prstima prolazi kroz kosu, ali ko? Pokušava da ustane, da pita gde se nalazi, ali.
- Ššš, sve je u redu, opusti se, nedostajala si mi. Pokušava da se osloni na laktove da bi videla lice tog dečka, u čijem naručju leži, međutim vidi samo siluetu, zašto? Ponovo nosi neku haljinu, tu je i lančić, sada ne svetli.
- Da li znaš koliko sam čekao na ovaj trenutak, kada ćemo uživat u samoći, nedostajala si mi, a ni sama nisi svesna koliko.
- Oh i ti si meni. Šta? To je moj glas, to sam ja rekla, mislim ne ja ja, nego ja koja tu leškari u haljini. Momak se saginje i ljubi je, ah taj osećaj, taj poljubac, ako savršenstvo postoji, onda ono izgleda ovako. Sviđa mi se ovaj san, mogla bih zauvek ovako. Čuje se neki zvuk u pozadini. Konj? Odakle konj ovde i to ne jedan, nego više njih.
- Brže moramo da nestanemo, medaljnon počinje da svetli i budim se.
- Zašto sanjam ovakve snove, prvo onaj u šumi, sad ovo, i to sve od kako sam našla ovaj lančić. Ma ne nemoguće da je zbog toga. Mada?... Ma šta ja pričam. Opa skoro sam stigla, ko bi rekao da ću prespavati ceo put.
Negde na drugom kraju.
- Da li je gospodar obavešten da je medaljnon pronađen?
- Da, naredio je da pokrenemo potragu.
- Savršeno, uzmi što manje vojnika, da ne bi privukli pažnju, i dovedi mi tu devojku.
- Razumem gospodine, krećemo smesta!
- Ko god da si sada, nećeš se zadugo kriti, ovog puta smo spremni za tebe! Hahaha!