Unapred zavedena 🔚

Prolog

Sedim sa Aleksom u navodno jednom od najboljih restorana u ovom gradu dok čekamo da se pojavi njegova sestra. Iskreno mislim da je to gubljenje vremena ali znajući mog prijatelja neće odustati. Nisam pristalica uvijanja, više sam za direktno rešavanje stvari, to štedi puno vremena. Ali strpljiv čovek kao što je on želi da je malo lično prostudira pre nego što se upoznaju i naravno da se uveri u hvalospeve koje smo čuli o njoj. Prva rečenica kojom bi počinjao opis te devojke počinjala bi sa "To je najlepša devojka koju sam ikad upoznao" ili upoznala, a druga rečenica je bila u vezi sa njenom inteligencijom i suzdržanom stavu.

Lično smatram da su to sve gluposti jer najlepša žena koju sam ja ikada video je plavuša koja je bila na odmoru u mom hotelu. Njene oči nevino plave koje su videle kroz mene, lepota kojom me je opčinila i taj njen drski jezik . . . Zažmurim na trenutak i dozvolim sebi val sećanja, automatski me obuzme nagon da nešto polomim kad se setim kako mi se osvetila za onaj ukradeni poljubac.

Bez kucanja je ušla u prostoriju koju sam koristio za hitne sastanke u hotelu, i dok je desetak ljudi buljilo u njenu opijajuću pojavu ona je mirno došla do mene i sagnula se dok sam je gutao pogledom iz svoje fotelje, zatim je šapnula ne toliko tiho "Niko ne krade od mene". U sledećem trnutku me je uhvatila za glavu i privukla moje usne na njene. Još uvek osećam to naelektrisanje među nama, strujni udar koji je učinio da izgubim kontrolu po prvi put u svom životu i jebeno sam uživao u tome. Ali kako me je iznenada poljubila tako je iznenada i prekinula naš poljubac, nakon čega se sa smeškom na licu okrenula i otišla iz mog života ostavljajući me zbunjenog i sa najbolnijom erekcijom koju sam ikada imao.

Otvorim oči i vratim se u stvarnost. Ja nisam čovek koji juri žene, ja sam onaj koji sedi udobno u svojoj fotelji dok mi se one bacaju pod noge. Ni zbog jedne nisam poželeo da ustanem ali ta plavuša . . . Zbog nje sam kupio čitavi zgradu u kojoj ima stan, kupio sam i drugu u kojoj je iznajmila prostor za otvaranje privatne ordinacije i renoviram Centar za socijalni rad u kome trenutno radi. Nemam kontrolu nad svojim postupcima zbog žene u čijem sam prisustvu proveo manje od deset minuta, ali u tih deset minuta osećao sam se življe nego ikad.

- Damjane – Aleksa mi pucne prsima ispred nosa.

- Ono je moja sestra, Jovana – klimne glavom u pravcu ulaznih vrata.

Ne verujem u sreću, slučajnosti i sudbinu to su sve sranja za slabiće, verujem samo u namere. I u ovom trenutku dok gledam zanosnu, očaravajuću i poznatu plavušu kako samouverno, graciozno i sa osmehom na licu, koji je naterao bukvalno svakog muškarca u ovoj prostoriji da se okrene za njom, korača ka stolu pored prozora, donosim odluku da je sve što sam do sada uradio nebitno. Moj lov počinje upravo ovog trenutka, i baš me briga da li ću zbog nje izgubiti prijatelja, pamet ili srce ali neka sam proklet ako ne učinim ovu ženu majkom svoje dece.