LAST KISS

Chapter 11- ''Do you really love Teo? ''

KRAJ ZAYNOVE PRESPEKTIVE

Naše usne su se polako razdvajale. On se nasmejao i rekao: 

Teo: Vauuuu.. ovo definitivno nisam očekivao. -i tadaaaam, stari Teo se vratio. Mislim, više nije bio tako 'pogubljen,sramežljiv' kao što je bio pre 5 minuta.

Ja: Šta je, ne svidja ti se? 

Teo: Nenenneneneen, naravno da da. Samo, ne znam, nisam ni razmišljao o tome. Nisam mislio da ćeš mi uopšte i oprostiti, a ne još i poljubiti. 

Ja: Pa čekaj, ko je uopšte rekao da sam ti oprostila? - njegova faca je bila *poker face* Nije prošlo ni pola minute, a ja sam prasnula u smeh. Njegova faca je bila očito zbunjena. 

Ja: Šalim se budalo, pa naravno da sam ti oprostila. - on je duboko uzdahnuo, te mi rekao

Teo: Ti nisi n-o-r-m-a-l-n-a. - a jadan, preplašio se.

Ja: A kad sam bila? -oboje smo se nasmejali na to. 

Teo: Znači, oprostila si mi? - klimnula sam glavom i rekla:

Ja: Pa svaki čovek zaslužuje drugu šansu ako se iskreno kaje? Zar ne?

Teo: Hvala ti Hanna! Osećam se kao da sam se ponovo rodio. Nemaš pojma koliko si me usrećila. Ta nekoliko dana su bila najgora u mom životu. U srcu je vladala tama, no sada je u njega ušla neka svetlost. Sad se osećam potpuno,kako da kažem,popunjeno.Hvala ti, znam da to nije dovoljno ali vremenom ću ti se odužiti za sve. Veruj mi, ovu šansu neću upskati. - najviše ga volim sada. Sada kada je tako iskren. Nadam se da je istina sve ovo što govori.Rekla sam mu jedno diho ''dodji'', na šta se on bliže primakao kao što sam i nakazala, te ga zagrlila..Obmotao je svoje ruke oko mene, te me jako zagrlio. Osetila sam da sam dobila jedan poljubac u kosu. Čula sam kako je promrljao jedno tiho: ''Volim te'', na šta sam mu ja odgovorila :''i ja tebe''. Odvojili smo se, a on me je umiljato pogledao svojim plavim okicama te pitao : '' da li želiš da prošetamo malo '' ? Potvdno sam klimnula glavu. Ustali smo sa klupe i pre nego đto smo krenuli, zagrlili smo se. Čekaj, da li se meni prividjuje ili sam upravo videla Zaka kod drveta? Maa Hanna, prividja ti se. Luda glava. Šetali smo se, i tako pričali o svemu. Kako smo proveli ove dane jedan bez drugog, i tako te stvari. Samo jako mi je čudno što ni u jednom delu nije spomenuo Zaka. Možda je i bolje tako. A kad smo već kod toga, kako će Zak odreagovati kad sazna da sam ipet sa Teom? Verujem da će se rastužiti, ali šta ja tu mogu. Nisam ni ja mislila da ću mu oprostiti,to se desilo tako iznenada. A možda, možda će Zaku biti sve jedno. Možda me je on već preboleo, našao neku drugu. *A MOŽDA DA UĆUTIŠ?* glas se pojavio. 'i ja mislim' odgovorila sam glasu, ali izgleda na glas. Upsss. Izgleda da je Teo to primetio pa me pitao? 

Teo: Šta si rekla? 

Ja: Umm, ništa. 

Teo: Jeli bre, jesi li me ti slušala šta sam uravo govorio? -skupio je obrve, i upitno me pogledao. upsss

Ja: Amm, daa. Nastavi.. - odgovorila sam sa 'da' iako nemam blagej o čemu je pričao. Nastavio mi je pričati o nekoj utakmici što je išao gledati juče. Ahaam, a mene baš zanimaju fudbalske utakmice.. daj šuti Hanna! 

                                                                            ***

 Već 5 minuta šaltam programe na tv-u i nikako da nadjem nešto što meni odgovara. Sve je jedno te isto, uvek ponavljaju. Neko mi je pokucao na vrata. Vikla sam jedno ''udji'', a u sobu je ušla mama. Prekrsitila je ruke i malo me ljuto pogledala.

Ja: Šta? Šta sam sada uradila? -upitno sam je pogledala. Sela je kod mene na kauč i rekla:

Mama: Hajde sada, nemaš mi kuda pobeći. Ispričaj mi. - jaaaaaaaaaaaaaao, nemam kuda pobeći. Izlgeda da joj moram reći.

Ja: Pa ovako... 

Sve sam joj isrpičala sve. I ono za poljubac i sve sve.  Mama me je celo vreme pažljivo slušala a kad sam završila rekla je:

Mama: Pa..Zeznuto je. Nadam se da se nećeš naljutiti na mene, ali ja više simpatišem gospodina Malika. Ne znam.. Da li stvarno voliš Tea? Da li prema Zaynu ništa ne osećaš? Zar baš ništa nisi osetila kad te je poljubio? - na toj zadnjoj rečenici sam baš dosta razmišljala. Ne znam ni ja sama. Jeste da kad me je poljubio, osetila sam neko blago peckanje u stomaku * toooooooooo, svidja ti seee* shut up ti mutavi glasiću. Ko je rekao da mi se svidja? Ja sam sa Teom i volim ga. *ti to tako samo misliš* ma ne vredi, zašto su svi na Zakovoj strani?

Ja: Ne znam mama, ne znaam. Trenutno sam i ja jako zbunjena. Ne znam da li sam ispravno postupila.

Mama: Zapitaj se kako se sad Zak oseća.Moraš razgovarati sa njime.

Ja: Ali mama,on je sam tražio malo prostora. Neću ga mučiti, ko zna možda me je već preboleo.

Mama: Ne može to tek tako. Ja ti ipak kažem. Dobro razmisli šta ćeš i kako ćeš, samo se posle nemoj kajati zbog svog postupka. -poljubila me je u čelo te napustila moju sobu. Ipak je upravu. Ali zašto mame uvek moraju biti u pravu? Ne znam šta da radim, ne znam. U glavi mi je totalna zbrka. Ne znam šta učiniti, ne želim da iko bude povredjen. Videću kako će Zak odreagovati.Ne prodje li to dobro, ako treba prekinucu sa Teom da neko ne bi bio povredjen. Ne znam ni zašto ovo sve radim, zašto mi Zak toliko znači? Znam ga poprilično kratko, a već se uspeo uvući u moju kožu. Samo, nadam se da će na kraju sve biti dobro, da će svi biti srećni. Ako ne ja, neka barem budu Teo i Zak srećni.

Evooo vaam nastavaak :D ovaj je malo duzi od predhodnog, bar tako mislim. Glupo je, znam, ali sta cu kad nemam bas tako dobru inspiraciju. Nastavak cu pisati cim budem mogla.