Nesporazum

Niko ili neko

Raspremi li smo sve, Mona je bila prezadovoljna kad je videla . Pošto je čišćenje potrajalo pokrenula sam priču, znate u glavi mlade devojke mnogo pitanja se vrti.

"Pa Maks šta radiš kad nisi konobar?

"Ovaj, ja pa znate radio sam u knjižari, to je , ovaj , porodični posao, ali moj otac.. pa odustao je od toga odjednom" Čuo se muk i čudna tišina oko nas

"Ali zašto?" Upitala sam.

"Misli da ja, pa da ja nisam baš dobar da bih nastavio to, pa je bolje da proda knjižaru...sposobnijim ljudima".

"Žao mi je što to čujem, delujete mi kao fin mladić" bilo mi je žao, delovao je kao da pati, možda je bilo i od ljubavi ali deluje kao da gubi na više polja u životu.

"Ne treba da vam bude žao, ja sam ipak niko" okrenuo se izašao.

Šta sad treba da se desi? Da li da izađem za njim ili da ga pustim da se izduva. Odjednom nisam imala neko rešenje iako bih ja prva trebala da znam kako s ljudima.

Izašla sam, bio je naslonjen na zid i gledao u svoje cipele, zaista je bio zgodan, pokušavam izbaciti tu misao iz glave ali ne uspeva.

"Hej, pobegao si, znaš da nam je ostalo još malo da počistimo" Osmehnula sam se a on je uzvratio.

"Znam, znam , izvini."

"Ma hajde bre, sutra svakako idemo na ručak zar ne?" mislim da je okretanje na drugu temu bila dobra stvar.

"Kako , ovaj , rado ću te izvesti na ručak, da"

Zbunila sam ga, po izrazu lica rekla bih i previše, ali bio je fin, zaista mi se dopada kako je odreagovao. Ustvari morala sam mu reći istinu.

"Znaš, malo pre sam shvatila da si ti isti Maks koji je pre par sati slučajno pogrešio broj i poslao poruku meni.. a ne devojci koju ludo voli." 

Samo je sve izašlo iz mene, nisam baš tako htela da ispadne , ali kako je tako je.

"O Bože, ja, izvini, izgleda sam ti večeras namestio više zla nego što si mogla zamisliti"

"U stvari učinio si dobru stvar, upoznala sam veoma finu osobu večeras"

"O to nije verovatno zbog mene"

Nije shvatao da pričam baš o njemu, drago mi je da sam ga srela, možda moja knjiga dobije veoma dobro poglavlje, mada i nije mi do toga, ovaj dan mi se ipak čini kao čista slučajnost i dar.