Nasa prica

7

M:Šta to vas dvoje radite?
Upitala je Marta,posle nekoliko trenutaka provedenih u tišini,pokazujući prstima između mene i Luke.Osetila sam kako mi lice gori i obrazi crvene od neprijatnosti zbog prethodne situacije.Zbunjeno sam pogledala u Martu i Kloi koje su nas začuđeno gledale i dalje nepomično stojeći.
J:Mi..ovaj..
Progutala sam kneglu dok mi nijedna laž nije padala na pamet te sam brzo pogledala u Luku koji je uvlačio unutrašnjost obraza u pokušaju da se ne nasmeje.Naravno njemu je ovo sve zabavno,ne postoji nešto što bi on mogao da shvati za ozbiljno.Uputim mu ubitačan pogled te isfrustrirano prođem rukom kroz kosu.Pre nego sam išta izgovorila,Lukin glas me je preduhitrio
L:Ponudio sam se Anastaziji da je odbacim do kuće,pošto ste vi negde zalutale.
Rekao je gledajući ih ispod trepavica,te pogled usmerio ka meni.
L:Pa idemo li?
Upitao me je ravnim tonom,dok je izgledao sasvim smireno.Kao da se malo pre ništa nije desilo, dok sam ja gorela u sebi.U suštini, zaista se nije ništa nije ni desilo.Ne mogu da verujem da sam mu umalo dozvolila da me poljubi.Zašto sam se onako ponašala, kako sam dozvolila sebi da neko ovako utiče na mene?Ne želim sada da se suočim sa Kloi i Martom, tražiće da im sve objasnim, sobzirom da me nije bilo celo veče, a zaista mi nije do toga.Sa druge strane,ako odem sada sa njim, ko zna šta može da pokuša.Svesna sam toga da mu se neću odupreti ma koliko god to htela, što prepisujem i daljem uticaju alkohola.Pogledam ga pravo u oči te mu uputim svoj ravnodušni pogled.
J:Zapravo, ići ću sa njima.Hvala što si se ponudio.
Namsešim mu se te okrenem ka Marti i Kloi koje i dalje stoje u početnom položaju.Kraičkom oka primetim da je iznenađen, zbog načina na koji me posmatra i skuplja obrve.
Okrenem se ka njemu dok me on posmatra svojim potpuno tamnim očima dok uzima kožnu jaknu i kreće se kroz hodnik.Gledam za njim kako odlazi te kada mi nestane iz vidokruga, okrenem se ka Marti i Kloi koje me gledaju sa upitnim izrazom lica.
K:Šta to bi?
J:Možemo li samo da odemo odavde?Pričaćemo sutra.
Obe nemo klimnu glavom te se uputimo ka crnom poršeu i za roku od 20 minuta se nalazim u svom krevetu razmišljajući o svemu što se večeras dogodilo.Luka P.O.V.
Zaustavljam kola ispred jedne od najvećih zgrada u Londonu te se uputim u nju trljajući oči od pospanosti.Sinoć je bila duga noć, trebalo mi je nekoliko vremena da shvatim gde se nalazim pošto sam se probudio u stanu neke nepoznate devojke.Prolazim kroz hodnike te ulazim u lift upućujući se ka 11 spratu.Bolje bi mu bilo da je nešto važno.Kada se lift zaustavio prošao sam pored sekretarice i ne pogledavši je.Siguran sam da zna da me očekuje, kao i što zna da nema ništa između nas posle jedne provedene noći.Osetim kako posmatra svaki moj pokret te se nasmejem sam u sebi.Naglo otvaram vrata te upadam u kancelariju najomraženijem čoveku koga sam ikada sreo.Okrene se ka meni te me pogleda ispod gustih spojenih obrva.Sedam na fotelju prekoputa i ne pozdravivši ga. Pokažem mu rukom da krene da priča te se on blago nasmeši i seda na svoje mesto.Sagne se i iz fioke izvadi neka dokumenta te mi uputi ozbiljan izraz lica.
Xx:Imam jedan poslić za tebe.
L:Ne bi me zvao da nemaš, pređi na stvar.Nemam ceo dan.
Opet iskrivi usta u pokvareni osmeh zbog kog mi se povraća.Nikada nisam voleo ovog oronulog starca.
Xx:Reč je o jednoj devojci, moguće je da je poznaješ.
Naginje se te mi pruža fasciklu sa dokumentima te je ja uzimam, dok se zbunjeno mrštim.Kada sam izvadio dokument i ugledao sliku devojke osetio sam kako mi knegla staje u grlu.
Ana P.O.V
Ulazim u školsko dvorište ugledajući Martu i Kloi kako me čekaju kod ulaza.Priđem im te se pozdravimo i uđemo u školu.Danas je već nedelju dana kako sam se preselila ovde i polako se navikavam na novo okruženje.Mislim da mi se čak i dopada.Upoznala sam se sa svim učenicima sa kojima delim časove i svi deluju poprilično fino.Od one večeri nisam izlazila više, niti sam viđala Luku.Niko ne zna gde je.Nije bio u školi već nedelju dana, i ne znam kako da se osećam po tom pitanju.U početku sam bila zahvalna što ga nisam viđala jer sam imala više vremena da razbistrim svoje misli, ali sada sam se malo zabrinula.Nije kao da mu neko može nauditi, samo ne znam, volela bih da znam gde je.Ulazim u učionicu dok Marta i Kloi odlaze u drugu, te se pozdravljam sa Teom i sedam pored njega. Malo posle mene je ušla i profesorica,pa su se svi utišali sedajući na svoja mesta.Bio je to čas književnosti koji mi je inače omiljen,ali sada zbog nekog razloga nisam imala ni snage ni volje da slušam te sam uzela olovku zamišljeno šarajući po klupi.Osetim kako mi se ruka pomera pod pritiskom te zbunjeno podižem pogled.T:Ana,je l si me slušala uopšte?
J:Mhm,šta?
Zbunjeno izustim na šta se on namršti dok me sumnjičavo posmatra.Pogledala sam oko sebe i shvatila da pola razreda nije u učionici kao i da profesorka nije tu.
T:Nisi ni čula da je zvonilo,zar ne?
Pospano ga pogledam te blago klimnem glavom.
J:Nisam nešto raspoložena danas.
Nasloni se laktovima na sto te me pažljivo pogleda.
T:Imali to neke veze sa Lukom?
J:Šta?Ne.
Pogledam ga u zbunjeno te nastavim.
J:Zašto bi imalo bilo kakve veze sa Lukom?
T:Pa,čuo sam da..
Počeše se po vratu kao da se premišlja da li da kaže.
J:Šta si čuo?
Namrštim se te ga podstaknem da nastavi što on i uradi.
T:Pa priča se da ste bili zajedno.Ono veče.
Rukom pokaže aludirajući na prošli vikend.Molim?! T:Mislim to nije ništa neobično za njega.Ne bi ni pričali o tome da nisi ti u pitanju,pošto si nova učenica.
Sa nevericom ga posmatram raširenih očiju.Kako je ovo moguće?Zašto bi neko pričao takve stvari?!
T:Navodno,videli su vas kako prolazite držeći se za ruke.
Ironično se nasmeje te nastavi.
T:To je novo,uglavnom ne radi takve stvari.U suštini priča se da si ga sačekala posle meča te da te je on odveo kod sebe u stan i dalje možeš i da predpostaviš.
J:Šta?!Odakle si to čuo?
T:Cela škola priča o tome.
Pažljivo izusti.Samo mi je još i ovo falilo.Da pričaju laži o meni i tako ispadnem još jedna kurvica čuvenog Luke Hejla.Iznervirano ustajem sa klupe te izlazim iz učionice ignorišući Teovo dozivanje i zbunjene poglede učenika.Baš kad sam pomislila da mi ovde može biti bolje,desi se ovako nešto!I to sve zbog Luke!Znala sam da treba da ga se klonim.Da takvi momci ne mogu doneti ništa dobro,bila sam glupa.Bila sam glupa što ga se nisam klonila prve večeri kada sam ga videla.Iznervirano hodam hodnikom te se sudarim sa nekim,a onda osetim kako se dve snažne ruke obavijaju oko mene,pridržavajući me da ne padnem.