Gdje? Kako? Zašto?

55 6 6
                                    


Ne znam zašto,ali nešto me tjera da idem tamo.Ali bilo bi čudno,mislim, koja budala ide u 1 posle ponoći u šumu u kojoj su razne zvijeri koje jedva čekaju da dođeš da te raskomadaju i pojedu? Vjerovatno ja.
Navukla sam neke crne pantalone i majicu dugih rukava,ipak je noć.Navukla sam tenisice i izašla kroz prozor,Bez lampe,bez telefona,bez ičega!Koga briga,kao da će neko žaliti i da umrem.Sad kad sam krenula nema povratka.Možda je previše dramatično,ali potpuni je mrak,a ako se izgubim u šumi...Pif,gluposti nema šanse da se izgubim.
¤ nakon nekog vremena ¤
Čekaj malo,čujem neko šuštanje,nešto...Ma,idem ja nazad ionako sam već zašla duboko u šumu.Ali čekaj,pa nemam ni pojma gdje sam.Ako sam došla sa istoka a ovo je zapad,znači moj put kući je definitvno tim putem...
Hodajući već duže vrijeme,zastala sam da se odmorim. Jao,pa čujem zavijanje i režanje..Režanje koje je veoma blizu..Bolje reći smrt ako je to što mislim da jeste...U grmlju sam ugledala par očiju,mogu sa sigurnošću reći da su crvene. 
- Kvragu!! Neću valjda ovdje na ovakav način umrijeti. Ne znam koji me đavo natjera da idem u šumu,ja i moja prokleta mašta kojoj nema kra...
Moje riječi su nestale,kad sam ugledala ogromnog vuka kako trči prema meni,zatim osječaj veoma,veoma jake boli...





________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________ I da,pošto bih voljela da se neko zainteresuje za priču,napisala sam mali dio koji će vas pretpostavljam veoma zanimati.Ostavit' ću par dana ovu priču,ako bude imala dovoljno pregleda i nekoliko komentara,i makar 2 ili 3 vote-a,nastavljem s pisanjem.Odma da vam kažem da će svaki nastavak biti veoma dugačak,preko 1000 riječi jer imam veliku veliku inspiraciju.
Hvala na čitanju, see ya.  :)

Vuk samotnjak IWhere stories live. Discover now