Moja sestra Ema

1.9K 208 4
                                    

Ulazum u svoju sobu i malo se upristojim. Kad budem konačno zadovoljna svojim izgledom priđem svom ormaru i izvadim moju kutiju sa nakitom, ne volim nakit ali kod nas je u porodici tradicija da se deci kupuje zlato za rođenje, rođendan . . . I dalje to ne razumem.

Pokucam na vrata Emine sobe i čujem tiho uđi.

- Hej – nasmešim joj se i bacim pogled na kompjuter. Istraživala je o leukemiji.

- Zanimljivo štivo? – pitam je zabavljeno.

- Ja . . . Ovaj . . . Ne ljutiš se? – pogleda me tim krupnim očima boje lešnika kao uplašena srna. Prelepa je, kako to do sad nisam videla?

- Ne, polaskana sam. A sad isključi to i sedi ovamo, želim da razgovaramo – sednem na njen krevet i potapšem mesto pored sebe.

- Ovo je za tebe – pružim joj svoju kutiju sa nakitom i ona je prihvata oprezno.

- Zašto mi ovo daješ?

- Jer je za tebe. Znaš da ne volim nakit i ne vidim bolji način za njegovo korišćenje nego da ga poklonim osobi koja obožava nakit.

- Ne želim tvoj nakit – viknula je.

- Ema . . .

- Nisam glupa znam šta ovo znači, opraštaš se – suze su joj se nakupile u očima.

- Opraštaš se od mene – zaplakala je i zagrlila sam se.

- Oprosti, ne želim da te povredim ali ovo mi je potrebno – priznam joj.

- Ema pogledaj me – podignem njenu glavu i pogledam je u oči.

- Želim ovako da me se sećaš, kao sestru koja ti poklanja nakit, ne želim da misliš o meni kao o sestri koja je umrla od leukemije.

- Nećeš umreti, čitala sam, kod dece je veći procenat izlečenja nego kod ljudi . . .

- Ema – pokušam da je prekinem.

- A ti si još uvek dete . . .

- Ema . . .

- I skoro smo otkrili da si bolesna.

- Prekasno je, moja bolest brzo napreduje i nismo je otkrili na vreme.

- Ali . . .

- Nemoj, ne želim da se na ovaj način oprostimo. Želim da me zagrliš i nazoveš me vešticom, to je slika koju želim da sačuvam.

- Prava si veštica – snažno mi se baci u naručje i zajeca. Nisam htela da se suzdržavam i ja sam plakala sa njom. Grlimo se kao da sutra ne postoji i plačemo kao da želimo da nakvasimo pustinju.


Jedan dan za krajDonde viven las historias. Descúbrelo ahora