I give my soul to Devil✔

Chepter 3

Svanulo je jutro . Obukla sam dugu haljinu . Crna je . Razbarušila sam si kosu . I sad si mogu reći da lićim na nešto.

Taman kada sam sišla na dorućak ,čula sam trubljenje. Izašla sam . I umjesto da me je doćekao šofer bio je tu Aleksandar . Bio je naslonjen na svoj automobil.

-Što ti radiš ovdje?

Upitala sam ga zaista iznenađeno.

-Odlućio sam doći osobno, kako bih te mogao i osobno ubiti ako me ne bi poslušala.

Saćekala sam koju sekunsu nebih li vidjela kakav smješak . Ali on ke bio mrtav ozbiljan . Naravno to mi nije bilo svejedno ali bilo me je strah reagirati. Na putu do njegove kuće stali smo u meku trgovinu .

-Što ćemo ovdje ?

Upitala sam Aleksandra . Ali on me je ignorirao. Nije odgovorio niti na jedno postavljeno pitanje . To me veoma nervira.

-Hallo!?!??!?!

Rekla sam glasnije nakon što je on prislonio neku haljinu na mene . Presjekao me je pogledom nakon što sam se izderala . Primio me je za vrat i svom snagom me je gurnuo uza zid .

-Da više nikad nisi povisila svoj glas na mene!

Izderao se a ja sam izostala s odgovaranjem zbog toga što sam ostala bez zraka. Neka djevojka se pokušala umješati ali on je  bez razmišljanja izvadio pištolj i pucao joj u glavu. I dalje me je držao za vrat.

-Ako se ne središ u ponašanju i ti ćeš ovako završiti .

Rekao mi je i pustio me je. Bez razmišljanja sam otrćala van . Plakala sam nisam se jednostavno mogla smiriti. Suze su se same nizale jedna za drugom . Bila sam zaprepaštena . On je izašao s nekoliko vrećica u ruci. Nije ništa rekao samo mi je pokazao da uđem .

-Mrzim cmoljenje. Zaćepi inače ću te ja natjerati.

Zaprijetio mi je kada smo ušli u automobil . A ja sam još više poćela jecati. No on nije ni sekundu dvoumio nego mi je odmah opalio šamarčinu .

-A kvragu Lola tjeraš me da radim stvari zbog koji ću poslje žaliti.

Rekao je lupeći rukom od volan . A ja sam još uvijek imala svoj dlan na licu .

- Ti  oćeš reći da je tebi ikad žao ? Ti si vrag ma nosi se . Tebi je zabava uništavati tuđe živote .

Izderala sam se i izletjela sam iz automobila . Trćala sam koliko god me noge nose . Došla sam do parka . Pala sam na pod i poćela plakati što sam više mogla . Ljudi su prolazili oko mene i gledali me u ćudu. Nije me bilo beiga . Lupala sam rukama po podu. Ptala sam se što sam skrivila da sad ovako živim . Tamo sam ostala so većeri.  Gledala sam nebo. Bilo je nemjerivo s onim kakvo je bilo u Španjolskoj. Odjednom se nadvila neka sjena nadamnom .

-Brza si .

Rekao je Aleksandar sjedajući pored mene. Krenula sam se dić i otići ali me je on uhvatio za ruku.

-Sjest ćeš i saslušat ćeš me  .

Tako sam i napravila nisam si htjela raditi još problema .

-Ja to se nemam namjeru isprićavat. Ali bih te upozorio da ti je onaj bkeg najmanje trebao u životu.

Govoeio je naslonivši  glavu na stablo koje se nalazilo iza nas . Šutio je tako neko vrijeme . Zatim je legao na travu i gledao zvjezde.

-Od malena sam imao težak život . I sam sam si dokazao da i sam mogu postići velike stvari. Za sve što sam stekao u životu krvavo sam radio. Nitko mi ništa nije mogao prigovoriti osim dvije osobe . A to su Azra moja kćer i Safary moja pokojna žena . Samo sam na njihove rijeći i želje pokleknuo.

Govorio je ležeći na  travi dok ga je mjesećina obasjavala .

-Zašto ne pokažeš ovu svoju stranu ? Dobrote.

Upitala sam ga .

-Zato što je ta strana umrla zajedno s mojom ženom . A sada liezi i uživaj u pogledu jer ću smislit kako ću ti vratiti za ono tvoje današnje ponašanje . A tad vjeruj mi nećeš moći uživati.

Vratio se stari Aleksandar. A ja sam se digla i krenula pješke kući.

-Zar me ponovno nećeš slušati?

Proderao se iza mene .

-Pa kada sam tako poćela s danom tako ću ga i završiti.

Iza sebe sam mogla jasno ćuti kako se Aleksandar poćeo snijati . Bila sam iznenađena . Samo je projurio ispred mene u svome automobilu i zatrubio je. A ja sam se sama vraćala kući. Kada sam se vratila mama me je odmah doćekala na vratima .

-Kako je bilo ?

Odmah me je pitala .

-Ljepo.

Rekla sam tiho i umorno se odgegala do svoga kreveta gdje sam odmah utonula u san.