Čekala je jako dugo kako bi mogla preprićati svoju priću nekome i sada je dobila priliku. Još kao malda je završila u lošoj situaciju . Ali on ju je izvukao iz problema . Ali za to je morala žrtvovati svoj život i sve do ćega joj je stalo. Hoćeli se...
Ovo sam se jutro probudila ranije. Morala sam na vrijeme odlučiti što ću obući. Zapravo mi je svejedno. Ionako bi morala obući ono što mi je on kupio. Izašla sam na ulicu kako bih dočekala šofera. Obukla sam široke crvene traperice, bundicu smeđe boje koja se je super se slaže s mojom boho torbicom. Vidjela sam šofera.
-Dobar dan gospođice .
Rekao mi je šofer.
-Rik molim te zovi me Lola.
Rekla sam mu, odnosno zamolila sam ga.
-S obzirom da ćemo se često viđati bar dok me ne ubije mi možemo biti prijatelji.
Rekla sam mu kada sam ušla u automobil. Nismo se pretjerano dugo vozili. Nakon nekoliko trenutaka stigli smo pred veliku bijelu kuću. Bila je prelijepa. Tamo je sve bilo puno polugolih djevojaka i fotoaparata koji prate svaki njihov korak. Kao da sam na setu nekog filma. Ušli smo u kuću. Tamo je stajao Aleksandar oblačeći svoju košulju.
Oops! This image does not follow our content guidelines. To continue publishing, please remove it or upload a different image.
Bio je to prizor kao iz raja. Bilo mi je neugodno stoga sam skrenula pogled s njega.
-Lola.... Kako te ljepo vidjeti dobro došla u moj skromni dom.
Govorio mi je s osmjehom na licu. Koja ironija jučer me pokušao ubiti a danas me dočekuje s osmjehom. Nedugo zatim sam shvatila čemu tolika sreća. Iza njega je došla neka plavuša polugola. Obuhvatila ga je oko struka i njeni dlanovi su se našli na njegovim prsima.
-Ako sam rekao da pokupiš svoje stvari da mi se gubiš s očiju, onda Pamela zbilja mi nije jasno što još radiš ovdje.
Govorio je ljutito Aleksandar.
-Oprosti mi neće se više ponoviti.
Počela je plakati plavuša.
-Naravno da se više neće ponoviti. Gubi se!!
Izderao se ,a ona je istog trena pokupila svoje stvari i počela se spremati. Aleksandar je nešto pokazao Riku.
-Gospođice ja cu Vas odvesti kući.
Rekao je Rik plavuši. Zajedno su se uputili van, kada se začuo hitac iz pištolja. Sledila mi se krv u žilama. Znala sam da su ubili onu jadnu djevojku. Nisam mogla vjerovati. Malo me je i Rik iznenadio. Ali ne krivim ga. Sigurno se i on boji Aleksandra.
-Mala moja nije kod kuće, kod bake je. Tamo će biti neko vrijeme. Tako da ćeš ti biti moja osobna asistentica.
Govorio je Aleksandar potpuno ravnodušno kao da ću se ja složiti kao da sam njegov rob. Iako on sigurno sve ljude koji rade za njega smatra svojim robovima. Nisam mu htjela proturječiti. Samo zbog onoga što je napravio prije nekoliko trenutaka.
-Dođi pokazat ću ti svoj ured. U mom uredu ima jedan stol viška, ondje će biti tvoje radno mjesto.
Govorio mi je dok smo hodali kroz duge hodnke njegove kuće.
-Pozvat ću dizajnere da ti srede tvoje radno mjesto, tako da bude po tvom.
I dalje je govorio. Ja nisam mogla vjerovati kakva to osoba stoji ispred mene. Jednostavno to njeonaj Aleksandar što je bio sinoć bezobrazan prema meni.
-Ti ćeš voditi fotosejsene one ispred moje kuće. Bez brige iako su starije od tebe one će te slušati i poštivati.
Primijetio je da ga gledams iznenađenim pogledom bljeda lica.
-Lola jesi dobro?
Upitao me je Aleksandar okrenuvši se prema meni.
-Da samo što sam nedavno navršila 17 godina a sada ću govoriti drugima što da rade.
Govorila sam teško uzdišući.
-Lola ti si sposobna za velike stvari. A ja ću ti pomoći da ih ostvariš.
Govorio je stavljajući svoju ruku na moje rame. A ja sam se refleksno odmaknula a on mi je opalio šamar.
-Tko si ti da se izmičeš? Ti si meni u ruke dala svoju dušu. Dakle meni pripadaš.
Derao se na mene kao luđak.
-Radije bih umrla nego imala bilo što s tobom!!
Rekla sam deruči se na njega.
-E pa to ćemo još vidjeti.
Rekao je i krenuo je prema meni.
-Ne nemoj me silovati.
Počela sam se derati, samo mi se smračilo pred očima.
